Рачунарство у друштвеним наукама - Званична блог страница мултидисциплинарних Студија при Универзитету у Београду

Рачунарство у друштвеним наукама

60 ЕСПБ

Студијски програм Рачунарство у друштвеним наукама осмишљен је као програм у коме би студенти који су завршили основне академске студије у некој од области друштвених наука (правне науке, економске науке, филозофија, психологија, социологија, демографија…), савладали коришћење савремених рачунарских технологија у друштвеним наукама. Студенти стечена знања могу применити уз коришћење савремених Интернет технологија и сервиса, разних софтверских алата, као и на начин који је обогаћен квантитативним анализама.

Потреба за студијским програмом проистиче из чињенице да је све већа потражња за стручњацима из области друштвених наука који у свом послу интензивно користе савремене технологије. Понуда послова, кретања на тржишту, као и трендови у привреди, друштву, органима државне управе и другим јавним институцијама, недвосмислено указују на ту чињеницу. Студије су акредитоване за извођење на српском и енглеском језику.

Завршетком студија кандидати стичу академски назив Мастер рачунарства у друштвеним наукама.

Конкурс за упис на студијски програм (60 ЕСПБ)

Детаљне информације, конкурс, пријава, мерила рангирања и рокови за упис на овај студијски програм у школској 2020/21. години, налазе се на званичној страници: Рачунарство у друштвеним наукама

 

Предмети на студијском програму Рачунарство у друштвеним наукама

Назив предмета Семестар Број бодова
1. Савремене рачунарске технологије I 6 ЕСПБ
2. Квантитативно моделирање у друштвеним наукама I 6 ЕСПБ
3. Изборни предмет 1 I 6 ЕСПБ
4. Изборни предмет 2 I 6 ЕСПБ
5. Изборни предмет 3 I 6 ЕСПБ
6. Стручна пракса II 5 ЕСПБ
7. Приступни рад II 10 ЕСПБ
8. Мастер рад II 15 ЕСПБ

Листа изборних предмета:

  1. Рачунарска анализа друштвених мрежа
  2. Анализа и визуализација података
  3. Демографија и нове информационе технологије
  4. Организација истраживања и статистика
  5. Увод у когнитивну лингвистику
  6. Дигитална хуманистика
  7. Дигитализација и трансдисциплинарност у хуманистичким наукама
  8. Програмирање за лингвисте
  9. Правни и етички аспекти информационо комуникационих технологија
  10. Сајбер криминал
  11. Квантитативне методе у економији
  12. Методе предвиђања и одлучивања
  13. Одрживи развој и комуникационе технологије
  14. Мерење развоја информационог друштва
  15. Анализа инвестирања у хартије од вредности
  16. Рачунарски подржано учење
  17. Рачунарство и музика
  18. Дигиталне библиотеке
  19. Теорија информације и обрада језика
  20. Социјална психологија Сајбер простора
  21. Примена теорије узорака у друштвеним наукама
  22. Регулисање садржаја и слобода изражавања на Интернету
  23. Развој људских ресурса и информационо комуникационе технологије
  24. Менаџмент знањем и информационо комуникационе технологије
  25. Управљање ризицима у актуарству
  26. Примена информационих система у финансијској математици
  27. Дигитализација и традуктологија
  28. Психолошки аспекти интеракције човек-рачунар
  29. Друштвени медији и дигиталне маркетиншке кампање

 

Руководилац студијског програма: проф. др Владан Девеџић (Факултет организационих наука)

Контакт: 011 3950-853;

Е-маил: devedzic@fon.rs


Међу бројним догађајима, ову годину је нажалост обележила смрт Афроамериканца Џорџа Флојда, који је убијен услед последица полицијске бруталности. Његова смрт довела је до побуне против системског расизма и покренула серију антирасистичких протеста под паролом #BlackLivesMatter. Заинтересовало ме је какав је генерални сентимент који је исказан према људима црне расе, у којим темама се јављају Афроамериканци, као и да ли је расизам упркос актуелним протестима остао једнако присутан у културолошкој и друштвеној парадигми америчког друштва, те сам одлучила да применом поступака из области анализе текста покушам да дам одговор на ова питања. [Прочитајте цео текст]

Остали постови

_