Šta je to religija? - Zvanična blog stranica multidisciplinarnih Studija pri Univerzitetu u Beogradu

Šta je to religija?

Autor:
Slaviša Kostić
Slaviša Kostić

Danas je religija deo semantičnog sistema koji uključuje i mit, duhovnost, mistično iskustvo, raščaravanje, holistički pristup zdravlju i samopomoć. Proučavanje religije su oduvek diktirale ovovremene perspektive, konkretne situacije i specifična gledišta.

Studijski program Religija u društvu, kulturi i evropskim integracijama ima za cilj da uvede master studenta u proučavanje religije, upravo da bi mu omogućio spoznaju snage koje religije poseduju, da bi mogao razumeti svetsku kulturu, istoriju, kao i savremena politička i ekonomska kretanja što je nemoguće bez razumevanja relevantnih religija i što će ga pripremiti za ozbiljan naučni rad. U mnogim zemljama u svetu religiolozi se angažuju da bi mogli dostaviti svoja istraživanja politikolozima, ekonomistima, raditi paralelna istraživanja sa psiholozima… Pogotovo je od značaja pristup takvim kulturama kao što je hinduistička koja umesto reči religija koristi reč darma, pri čemu je ona za hinduistu sanatan dharma (večna religija). Darma u ovom slučaju podrazumeva poredak sveta, kako stvari funkcionišu, u religijskom, društvenom i prirodnom okruženju.  Tako svaka osoba ima svoju darmu koja zavisi od njegovog životnog naznačenja: recimo student mora da uči, oženjeni moraju da podižu decu, ali darma takođe zavisi i od položaja porodice koji od pojedinca određuje da li će biti vojnik, drvoseča, lekar…

Bitnu stavku svakako ima pokušaj izvođenja definicije samog pojma religije od strane takvih religiologa poput Mirče Elijade, Žilijena Rije i Roberta Segala, koji su smatrali da religija nastaje kada i ljudski rod koji pokušava da uspostavi vezu sa Bogom. Sa druge strane sociolozi, antropolozi, psiholozi, ekonomisti i politikolozi su želeli da ukažu da je religija sastavni deo kulture, objedinjuje društvene uloge, razvija um, ili stimuliše ekonomiju a ne samo da ostvaruje vezu sa Bogom ili omogućava pristup transcedentnom. Drugim rečima njih zanima zašto vernici žele da imaju zajednicu sa Bogom. Za Karla Gustava Junga i Emila Dirkema religija je imala blagotvorno dejstvo po društvo i pojedinca. Naučnici poput Viktora Frankla, Pitera Bergera i Kliforda Gerca smatraju da religija zapravo jeste traganje za smislom života. Po njima čovek traga za egzistencijalnim značenjem; on nastoji da objasni, podrži ili opravda svoje iskustvo.

Po religiolozima poput Malori Nija religija nije nešto što ima nekakvu određenu suštinu niti samo igra određenu ulogu u društvenom, kulturnom ili psihološkom aspektu života kako pojedinca tako i celog društva. Stoga on sa pravom ukazuje da svako ko naporedo proučava religiju i kulturu ne donosi olako definicije koje su nedorečene nego da se usmeri na činjenicu da u mnogim kulturnim kontekstima nailazimo na polje kulturnih aktivnosti koje možemo označiti kao religija. Tako recimo judaizam određuje identitet Jevreja. Za muslimane je opet islam način življenja. Drugim rečima ukoliko bi nas zanimao samo društveni kontekst određene religije onda je izmeštamo u sociologiju religije, ukoliko nas samo zanima psihološki doživljaj religiozne osobe onda je to više stvar psihologije religije nego same religije. Pored toga proučavanju religije se mora pristupiti na interdisciplinaran način: obuhvatiti filosofiju, antropologiju, politikologiju, ekonomiju, teologiju, sociologiju i psihologiju ali ostati dosledan zanimanju za religiju kao takvu. Religiologa u svemu ovome zanima poreklo i funkcija religije. Međutim za ozbiljan pristup religiji je potrebno i ispravno razumevanje kulturološkog konteksta određene epohe: po Avgustinu religija je podrazumevala semantičan sistem koji uključuje veru, pobožnost, bogosluženje, etiku i estetiku Dobrog i Lepog. Danas je religija deo semantičnog sistema koji uključuje i mit, duhovnost, mistično iskustvo, raščaravanje, holistički pristup zdravlju i samopomoć. Proučavanje religije su oduvek diktirale ovovremene perspektive, konkretne situacije i specifična gledišta.

Ukoliko ispravno pristupimo proučavanju savremene sekularizacije, što i jeste jedna od bitnih stavki u ovom studijskom programu, koja po nekima podrazumeva izgon religije iz javne sfere, uvidećemo da je ona omogućila posebno u Zapadnoj Evropi, rascvetavanje verovanja u natprirodno, npr. pojavu novih religijskih pokreta i privatizaciju religije, verovanje bez pripadanja konkretnim verskim zajednicama.  U postkomunističkim društvima – zemljama Zapadnog Balkana, oslobođenje od komunističkih režima je omogućio povratak tradicionalnim crkvama, što se karakteriše kod sociologa poput Pitera Bergera i Zigmunda Baumana kao postsekularnost. Izučavanje religioznosti migranata pokazuje da dolazi do pojačane religioznosti usled migracija, zbog čega migrant smatra da bivajući posvećen svojoj religiji ostaje veran svojoj kulturološkoj matrici. Takođe uvidećemo da su drugačije norme protestantskog hrišćanstva u biblijskom pojasu koji zauzima veći deo južnih i deo jugozapadnih krajeva Sjedinjenih Američkih Država od recimo protestantskog hrišćanstva u Nemačkoj ili razliku i ulogu islama u Iranu i Iraku. Ovo zasigurno ukazuje na sveobuhvatnost fenomena religije čime se može ući u jedan segment koji nije za nekog samo pokušaj jednog duhovnog uzrastanja već razumevanje nečega što je davalo kolektivnu snagu i identitet narodima, pojedincima ali i omogućilo i  zloupotrebe. U stvari bolje je da celu stvar svedemo na sledeću tezu: radi se zapravo o tome šta jeste autentično a šta neautentično ispoljavanje religije.

 

Izvori:

Hinnels, R.John. Why study religions? The Routledge Companion to Study of Religion. Edited by John R.Hinnels, USA, Canada, 2005, 5-20.

Segal, Robert. Theories of Religion. The Routledge Companion to Study of Religion. Edited by John R.Hinnels, USA, Canada, 2005, 49-60.

Nye, Malory. Religion. The Basics, 2nd edition (2008, Routledge).


Religija u društvu kulturi i evropskim integracijama

Studijski program Religija u društvu, kulturi i evropskim integracijama ima za cilj da se interdisciplinarno i komparativno rasvetli fenomen religije i njena ulogu u društvu, kulturi i savremenim procesima evropskih i svetskih integracija. Kod nas do sad nije postojao program sličan ovome.

Na studijskom programu Religija u društvu, kulturi i evropskim integracijama studenti stiču obrazovnu osnovu i konkretna znanja o fenomenu religije, njenoj ulozi u savremenom društvu, kulturi i procesima evropskih i svetskih integracija, kroz komparativan i interdisciplinaran pristup. Studije omogućavaju unapređenje znanja o religijama, daju pripremu neophodnu za praćenje i kompetentno učestvovanje i analiziranje međureligijskog i međucrkvenog dijaloga, pravno tumačenje položaja Crkava i verskih zajednica u savremenoj Evropi, analizu sekularnog i religijskog aspekta savremenog evropskog društva.

Završetkom studija kandidati stiču naučni naziv Master religiolog.