Delić koji je nedostajao - Zvanična blog stranica multidisciplinarnih Studija pri Univerzitetu u Beogradu

Delić koji je nedostajao

Autor:
Marko Galjak
Marko Galjak

Da li mi je znanje koje sam pokupio na master studijama pomoglo? Definitivno! Sa sigurnošću znam da sam iz svakog predmeta pokupio barem poneki trik, tehniku ili koncept koji sada svakodnevno koristim. Svakako, predmet iz kog sam na kraju radio i master rad Računarska analiza društvenih mreža, je predmet koji mi je najviše značio za karijeru. Verovatno se nikada ne bih susreo sa ovom oblašću da nisam upisao Računarstvo u društvenim naukama, a to je za mene bio delić koji je nedostajao.

Šta sam konkretno dobio od master programa Računarstvo u društvenim naukama?

Upisao sam program 2016. god. i bio sam deo druge generacije koja je pohađala ove master studije. Moj matični fakultet je Geografski fakultet gde sam pohađao osnovne i master studije Demografije. Te godine kada sam upisao program Računarstva u društvenim naukama sam bio druga godina doktorskih studija na Geografskom fakultetu. Kod programa me je privukao lep spisak izbornih predmeta koji su uključivali i predmete koje su mene najviše zanimali a to su Računarska analiza društvenih mreža, Analiza i vizualizacija podataka i Organizacija istraživanja i statistika. To su predmeti koje su mene najviše zanimali. Osim ova tri izborna predmeta imao sam i dva obavezna: Savremene računarske tehnologije i Kvantitativno modeliranje u društvenim naukama.

Ono što je odmah bilo očigledno je činjenica da je su svi predmeti prilagođeni različitom stepenu predznanja koje postoji kod studenata. To se pokazalo kao veoma dobra stvar jer je u mojoj generaciji bilo studenata sa najrazličitijih fakulteta (ekonomski, učiteljski, pravni, filološki itd.). Šta to znači u praksi? Pošto je bilo studenata koji praktično nisu znali ni Excel, oni su iz predmeta Savremene računarske tehnologije učili osnovne i malo naprednije funkcije Excel-a, dok su oni koji su znali Excel, učili Access, a najnapredniji nivo bio je SQL. Pošto sam ja već imao dosta predznanja, ja sam za svoj završni projekat iz ovog predmeta dizajnirao onlajn bazu podataka sa interfejsom za unošenje i predlgedanje i menjanje podataka (PHP, MySQL), ali sličan projekat je mogao da bude urađen u Micorsoft Access-u koji je, čini mi se, bio najpopularniji. Isto su tako kod predmeta Kvantitativno modeliranje u društvenim naukama, analiza i završni projekat rađeni u SPSS-u, ali sam ja, želeći da usavršim svoje znanje u programskom jeziku R, sve statističke analize radio u tom programskom jeziku. Isto je važilo i za izborne predmete, a sve u dogovoru sa profesorima. Ovakva fleksibilnost je meni mnogo značila jer pre nego što sam upisao ove master studije najviše me je brinulo to da li ću pripadati na smeru? Pripadao sam. Svi smo pripadali.

Jedna od prednosti ovog master programa u odnosu na kurseve ili neke osnovne studije jeste veličina grupa. Prednost malih grupa naročito dolazi do izražaja kod izbornih predmeta, gde predavač pojedincima može da posveti mnogo više vremena za vreme predavanja, ali i van predavanja. Moje iskustvo sa svim profesorima na ovim master studijama je bio da su itekako otvoreni za konsultacije, kako mejlom, tako i uživo na svojim matičnim fakultetima.

Master rad pod imenom „Primena programskog jezika R u računarskoj analizi društvenih mreža – Primer izbora u Srbiji 2016“ sam radio pod mentorstvom prof. Jelene Jovanović. Tokom tih 7.5 meseci koliko je trajala izrada mog master rada, mi smo razmenili 81 mejl poruku, među kojima je mnogo onih koje su zauzimale i više strana A4 papira, ne računajući attachment-e. Odgovore na sve svoje mejlove sam dobijao uvek istog dana, a najčešće u roku od par sati. To je za moju mentorku bila ozbiljna investicija vremena. Prof. Jovanović mi je bila istinski mentor u najboljem smislu te reči, bez i trunke sujete, tretirajući me kao sebi ravnog, a u isto vreme predstavljajući bogat izvor znanja i iskustva. Činjenica da sam izabrao sjajnog mentora je meni bila značajna i na nekom meta nivou, dakle ne samo da bih savladao tehnike kojima sam se bavio u svom master radu, već i zbog želje da usavršim veštinu akademskog pisanja.

Posle studija

Nakon završenih master studija nastavio sam rad na svojoj doktorskoj disertaciji, ali sam i počeo da tražim posao. Slao sam svoj CV na nekoliko oglasa koje sam nalazio na Infostudu. Posle nekoliko meseci traženja posla zaposlio sam se u Catalyst Balkans, regionalnoj neprofitnoj organizaciji koja prikuplja podatke o filantorpiji, kao CiviCRM Product Owner. Jako brzo je moja pozicija u Catalyst-u evolouirala u nešto sasvim drugačije od originalne pozicijem, tj. u poziciju Data Scientist-a. Naime, pošto sam upoznao njihove podatke i proces rada pokazao sam im šta sve može da se uradi sa podacima koje poseduju, kroz veb aplikaciju za analizu i vizualizaciju podataka koju sam za njih kreirao. Nepunih šest meseci nakon svoj prvog zaposlenja dobio sam ponudu za posao jedne kompanije za poziciju Senior Data Scientist za šta su mi su mi ponudili duplo više od onoga što sam do tada zarađivao. U tom trenutku sam imao pred sobom dva puta jedan je bio da ostanem u svojoj neprofitnoj organizaciji i da radim ono što volim u jako opuštenom okruženju gde ću imati više slobodnog vremena i manje stresa ili ću da idem korporativnom putanjom koja bi bila daleko lukrativnija, ali bi verovatno značila da bih morao da se odreknem doktorskih studija. Na kraju sam ostao u Catalyst-u, iskoristivši ponudu od kompanije koja me je vrbovala da izvučem veliku povišicu.

Šest meseci kasnije otvara mi se nova prilika. Ovog puta to je prilika koju sam čekao nekoliko godina, da radim kao istraživač u Institutu društvenih nauka. Tu ponudu nisam mogao da odbijem. Trenutno radim u Institutu društvenih nauka kao istraživač saradnik, a svoj angažman u Catalyst-u sam nastavio kao konsultant. Ponude za posao dobijam i dalje.

Šta možemo da zaključimo?

Moj CV eksplodira nekoliko meseci pošto sam završio master studije Računarstvo u društvenim naukama. Da li mi je parče papira pomoglo? Možda. Da li mi je znanje koje sam pokupio na master studijama pomoglo? Definitivno! Sa sigurnošću znam da sam iz svakog predmeta pokupio barem poneki trik, tehniku ili koncept koji sada svakodnevno koristim. Svakako, predmet iz kog sam na kraju radio i master rad Računarska analiza društvenih mreža, je predmet koji mi je najviše značio za karijeru. Verovatno se nikada ne bih susreo sa ovom oblašću da nisam upisao Računarstvo u društvenim naukama, a to je za mene bio delić koji je nedostajao.


Računarstvo u društvenim naukama

Studijski program Računarstvo u društvenim naukama osmišljen je kao program u kome bi studenti koji su završili osnovne akademske studije u nekoj od oblasti društvenih nauka (pravne nauke, ekonomske nauke, filozofija, psihologija, sociologija, demografija…), savladali korišćenje savremenih računarskih tehnologija u društvenim naukama. Studenti stečena znanja mogu primeniti uz korišćenje savremenih Internet tehnologija i servisa, raznih softverskih alata, kao i na način koji je obogaćen kvantitativnim analizama.

Potreba za studijskim programom proističe iz činjenice da je sve veća potražnja za stručnjacima iz oblasti društvenih nauka koji u svom poslu intenzivno koriste savremene tehnologije. Ponuda poslova, kretanja na tržištu, kao i trendovi u privredi, društvu, organima državne uprave i drugim javnim institucijama, nedvosmisleno ukazuju na tu činjenicu. Studije su akreditovane za izvođenje na srpskom i engleskom jeziku.

Završetkom studija kandidati stiču akademski naziv Master računarstva u društvenim naukama.