Kad porastem biću - akademski digitalno pismena - Zvanična blog stranica multidisciplinarnih Studija pri Univerzitetu u Beogradu

Kad porastem biću – akademski digitalno pismena

Autor:
Jelena Stanojević
Jelena Stanojević

Jedan od najboljih američkih obrazovnih tehnologa, Džon Holt, je rekao da učenje nije ishod podučavanja, već ishod aktivnosti onih koji uče. Bogatstvo nauke je razmena znanja, komunikacija, svakodnevno istraživanje. Sve prethodno obuhvaćeno je jednim, ja volim da ga tako nazovem, master alatom, koji u svakodnevnom govoru zovemo internet.

Pre tačno deset godina sam upisala osnovne studije. Nisam baš mnogo znala šta je ta velika priča o akademskom znanju i iskustvu, ali sam znala da mi se Kapetan-Mišino zdanje na Studentskom trgu jako dopada. Sada, 10 godina kasnije nisam ni sigurna da li sam u tom momentu upisala fakultet na Platou zato što mi se arhitektura cele te celine dopadala ili zato što sam znala gde idem i kako će to studiranje izgledati. Jedno je sigurno, nisam znala šta ću biti kad porastem.

Bilo kako bilo, svaka naredna godina je imala svoja pravila i svaka me je učila nekim novim akademskim veštinama – od same retorike koja je od prvog dana na predavanjima bila nešto potpuno drugačije u odnosu na dotadašnje obrazovanje, do pisanja akademskih radova koji su, avaj, imali svoja pravila – stilska, tematska, pravila forme… Pa sam onda naučila da je bogatstvo nauke razmena znanja, komunikacija, svakodnevno istraživanje. Sve prethodno obuhvaćeno je jednim, ja volim da ga tako nazovem, master alatom, koji u svakodnevnom govoru zovemo internet.

Svi umemo da koristimo internet, aktivni smo na društvenim mrežama, razmenjujemo sa kolegama materijale za učenje, citiramo elektronske izvore u svojim akademskim radovima. Jedini fenomen koji prati razvoj nauke je razvoj informaciono komunikacionih alata, a čini se da mi (društvenjaci) koristimo njihove minimume. Veliki repozitorijumi materijala, virtuelne biblioteke, stručni onlajn tekstovi i časopisi, sve je to samo deo onoga što postoji onlajn.

Ali da li svi znamo šta sve taj isti internet ima da ponudi? Da li znamo da se pojedini veoma korisni alati razvijaju brže nego nauka? Da li znamo koliko zapravo može neki od tih alata da nam olakša akademski život sa jedne strane, a sa druge i radni vek?

Korišćenje svih ovih alata, ali i njihova generalna spoznaja se odavno dešavaju kroz zasebne akademske programe van ovog regiona. Mi, koji i nismo baš tehnička lica, uglavnom sa društvenih nauka, smo empirijski svesni korisnosti upotrebe, ali do skoro nismo imali gde da akademski naučimo kako da unapredimo svoje nauke kroz IKT.

Srećom, u zgradu rektorata, moje omiljeno Kapetan-Mišino zdanje se pre par godina uselio akademski master program – Računarstvo u društvenim naukama i time su meni (ljubitelju tehnologije, tipičnom studentu društvenih nauka i ljubitelju eksterijera i enterijera ovog arhitektonskog ostvarenja) i mnogima poput mene ostvareni davno zacrtani akademski ciljevi. Kurikulumi koji uvode u stvaranje akademske svesti o IKT-u sa najrazličitijih aspekata, objašnjavaju upotrebu, ali i zloupotrebu najrasprostranjenijih onlajn i oflajn alata današnjice – od psihologije i andragogije, preko statistike –  do informatike; oni ne smeštaju nauku u okvir, već stvaraju prostor za njeno širenje i razvoj. Kroz izborne kurikulume može čak i da se usmeri na neku novu oblast. Zapravo, mislim da je gotovo nemoguće da se ne desi baš to – od toliko ponuđenog, teško je da vas bar jedna stvar ne zainteresuje da se njome bavite.

I evo me danas, pišem svoju istoriju sa Platoa kao zaposlena u oblasti koju sam akademski razvila na programu Računarstva u društvenim naukama i pripremam se za novi krug – doktorske studije. Pored sjajne reference koja upućuje na to da ste akademski digitalno pismeni, ovaj program motiviše, upućuje na interakciju i konstantno usavršavanje.

Jedan od najboljih američkih obrazovnih tehnologa, Džon Holt, je rekao da učenje nije ishod podučavanja, već ishod aktivnosti onih koji uče. Na ovom programu predavači predlažu aktivnosti, na interaktivne načine upoznaju polaznike svojih kurseva sa novim temama za istraživanje. Na ovom programu, nakon svih drugih podjednako važnih akademskih perioda mog obrazovanja mogu reći da sam postala – akademski digitalno pismena i to me čini lično veoma motivisanom, ali i veoma konkurentnom na tržištu rada.


Računarstvo u društvenim naukama

Studijski program Računarstvo u društvenim naukama osmišljen je kao program u kome bi studenti koji su završili osnovne akademske studije u nekoj od oblasti društvenih nauka (pravne nauke, ekonomske nauke, filozofija, psihologija, sociologija, demografija…), savladali korišćenje savremenih računarskih tehnologija u društvenim naukama. Studenti stečena znanja mogu primeniti uz korišćenje savremenih Internet tehnologija i servisa, raznih softverskih alata, kao i na način koji je obogaćen kvantitativnim analizama.

Potreba za studijskim programom proističe iz činjenice da je sve veća potražnja za stručnjacima iz oblasti društvenih nauka koji u svom poslu intenzivno koriste savremene tehnologije. Ponuda poslova, kretanja na tržištu, kao i trendovi u privredi, društvu, organima državne uprave i drugim javnim institucijama, nedvosmisleno ukazuju na tu činjenicu. Studije su akreditovane za izvođenje na srpskom i engleskom jeziku.

Završetkom studija kandidati stiču akademski naziv Master računarstva u društvenim naukama.