Zašto je ovaj master program sve što treba jednom “kvantitativnom” psihologu? - Zvanična blog stranica multidisciplinarnih Studija pri Univerzitetu u Beogradu

Zašto je ovaj master program sve što treba jednom “kvantitativnom” psihologu?

Autor:
Isidora Gatarić
Isidora Gatarić

U celom svom školovanju i bavljenju naukom nisam naišla na veću kolegijalnost kako među studentima, tako i među profesorima. Ne mogu da se setim situacije da je neko od studenata moje generacije ostao bez odgovora na neko pitanje, da mu kolege ili profesori nisu ukazali pomoć sa ovladavanjem gradiva, da mu nije data prilika da iskaže svoje mišljenje na predavanju i slično.

Sećam se da je bio avgust 2016. godine. Sedim u kancelariji u Istraživačkoj stanici Petnica, gde dolazim kao stručni saradnik već nekoliko godina. U pauzama dok spremam predavanje koje treba da održim polaznicima, razmišljam o tome kako završavam studije psihologije, obožavam istraživanja, podatke, kognitivnu psihologiju, psiholingvistiku, ali da ne znam gde da nastavim svoje školovanje. Želela sam da pronađem način da nekako objedinim svoja tri istraživačka interesovanja: psiholingvistiku, kognitivnu psihologiju (akcenat na procesu učenja) i računarstvo (preciznije, veštačku inteligenciju). U jednom trenutku mi kolega govori: “Pa, pogledaj onaj novi interdisciplinarni master program Računarstvo u društvenim naukama, meni deluje da je taj program za tebe.” Otvaram sajt master programa i krećem da čitam silabus, oduševljenje raste, što zbog toga što su predmeti sjajno odabrani (po mom ukusu), što zbog toga što mi se čini da sam konačno pronašla neki master program na kojem bih mogla da učim stvari koje me STVARNO interesuju. Kada se otvorio konkurs, poslala sam prijavu, upala na budžet i tada kreće ova priča.

Pre svega, moram da naglasim da nikada u celom svom školovanju i bavljenju naukom nisam naišla na veću kolegijalnost kako među studentima, tako i među profesorima. Ne mogu da se setim situacije da je neko od studenata moje generacije ostao bez odgovora na neko pitanje, da mu kolege ili profesori nisu ukazali pomoć sa ovladavanjem gradiva, da mu nije data prilika da iskaže svoje mišljenje na predavanju i slično. Iako su svi, ali stvarno svi, profesori koji su meni predavali na ovom masteru izuzetno posvećeni svojim predavanjima, te bih za svakoga mogla da napišem poseban blog post sa pohvalama, moraću da izdvojim jedan konkretan primer. Jedan od najzanimljivijih predmeta koje sam slušala na masteru je Računarski podržano učenje, koji predaju prof. Devedžić i ostali profesori iz Laboratorije za veštačku inteligenciju. Iako se na tom predmetu nismo preterano doticali tema iz oblasti veštačke inteligencije, dosta smo pričali sa profesorom Devedžićem o raznim temama koje nas interesuju, a koje su, naravno, u vezi sa master programom (i muzikom :-)). Osim toga što me je oduševio profesorov pristup predavanjima i još više pristup studentima (a moram da naglasim to da verujem da bi svaki student hteo da ima takvog profesora), oduševile su me i neke AI teme koje smo spominjali na predavanju. Sve to dovelo je do toga da pitam profesora da idem na neka predavanja iz te oblasti na FON-u i da radim studentsku praksu kod njih, o čemu je malo i bilo reči u prethodnom postu, da ne dužim :-). Takođe, ne treba da naglašavam da sam poželela da radim i master rad iz te oblasti, te da jedva čekam jesen, kada ću imati više vremena da mu se intenzivno posvetim, pa da ću u nekom sledećem blog postu da pišem o tome kako je master odbranjen, a ja planiram sledeći korak u svom obrazovanju. 🙂 Takođe, kao student ovog master programa dobila sam i SAKURA stipendiju, koja omogućava studentima da sprovedu neki samostalan projekat i na taj način kroz praktičan rad nauče više o stvarima koje ih interesuju (da li treba da napomenem da sam smislila rad koji povezuje tri stvari koje mene interesuju?!). 🙂

Što se tiče samih znanja, naučila sam svašta novo (pogotovo na časovima Python-a), a postojeća znanja iz oblasti statistike sam dodatno utvrdila, pošto svi psiholozi (a posebno mi koji smo odabrali Istraživački modul) tokom studija imamo četiri obavezna predmeta iz statistike (i otprilike isto toliko izbornih), te nam SPPS i R nisu nepoznati. Upravo za nas ovaj master je savršen, jer omogućava dve stvari: sagledavanje dosadašnjih znanja iz perspektive profesora koji su čisto računarskog usmerenja (profesori su sa FON-a) i dodatno usvajanje novih znanja. Samim tim, kod studenata se podstiče interdisciplinarni pristup temama koje ih interesuju, što je i poenta ovog master programa. Takođe, imala sam priliku da slušam i neke teorijske predmete (Uvod u kognitivnu lingvistiku), koji su mi otvorili neke potpuno nove vidike o jeziku, što je jedna od mnogih potvrda koje idu u prilog tome da je interdisciplinarnost u obrazovanju nešto najbolje što mlad student može sebi da pruži.

I za kraj, pošto je već apsolutno jasno koliko sam ja zadovoljna ovim master programom, nadam se da će oni koji budu pročitali ovaj blog post biti ohrabreni da se upuste u nove računarske avanture, te da svoja dosadašnja znanja dopune novim, koja im ovaj master može pružiti. Naravno, sve to uz pauzu u toku predavanja u prelepom dvorištu Rektorata.


Računarstvo u društvenim naukama

Studijski program Računarstvo u društvenim naukama osmišljen je kao program u kome bi studenti koji su završili osnovne akademske studije u nekoj od oblasti društvenih nauka (pravne nauke, ekonomske nauke, filozofija, psihologija, sociologija, demografija…), savladali korišćenje savremenih računarskih tehnologija u društvenim naukama. Studenti stečena znanja mogu primeniti uz korišćenje savremenih Internet tehnologija i servisa, raznih softverskih alata, kao i na način koji je obogaćen kvantitativnim analizama.

Potreba za studijskim programom proističe iz činjenice da je sve veća potražnja za stručnjacima iz oblasti društvenih nauka koji u svom poslu intenzivno koriste savremene tehnologije. Ponuda poslova, kretanja na tržištu, kao i trendovi u privredi, društvu, organima državne uprave i drugim javnim institucijama, nedvosmisleno ukazuju na tu činjenicu. Studije su akreditovane za izvođenje na srpskom i engleskom jeziku.

Završetkom studija kandidati stiču akademski naziv Master računarstva u društvenim naukama.