Ko je pametna kuca? - Zvanična blog stranica multidisciplinarnih Studija pri Univerzitetu u Beogradu

Ko je pametna kuca?

Autor:
Mihailo Škorić
Mihailo Škorić

Da li ste se ikada zapitali zašto kažu da je tanka linija između genijalnosti i gluposti? U čemu je to razlika između inteligentnih i neinteligentnih sistema? Šta je uopšte ono što nazivamo glupim ili besmislenim, a šta ono što nazivamo pametnim, inteligentnim ili genijalnim? Dozvolite da se umešam.

Da bi smo razrešili pitanje pametnih i glupih mašina, moramo se vratiti malo unatrag. Sećate se vašeg psa Simbe? Dobio je najpre ime Sima, ali vam je omiljeni crtać bio Kralj Lavova – ne? Pa dobro, ipak je to bio moj pas iz detinjstva, ali stavite se malo u tuđe cipele za promenu. Naime, kada god bi Simba nesrećno rešavao problem, za koji nam se činilo da postoji očigledno bolje rešenje, kao kada bi se, na primer, provlačio ispod žice pored otvorene kapije, rekli bi smo za njega da je glup. Sa druge strane kada bi neki pas uspeo da unese veliki štap kroz mala vrata svoje kućice, na način na koji bi smo i mi to uradili (da želimo) rekli bismo za njega da je pametan. Vrlo jednostavan koncept sa kojim se slaže velika većina komentatora na internet stranicama koje prikazuju GIF-ove životinja.

Problematika, pak, nastaje kada se susretnemo sa ponašanjem koje nam je naočigled neobjašnjivo. Ukoliko ne znamo kojim procesom razmišljanja Simba (ili nešto ili neko drugi) dolazi do rešenja, to može biti ili genijalno ili besmisleno, u zavisnosti od ishoda. Kada je Simba jurio za kolima govorili smo da je to besmisleno i glupo, jer nismo razumeli zašto on to radi i ništa dobro nije naočigled proisticalo iz toga.

Ne mogu zapravo da se setim nijednog primera kada smo rekli za Simbu da je genijalan, ali postoje neki ljudi za koje se priča da su genijalni, jer niko ne razume šta su radili, a od toga smo nešto pametno dobili.

Inteligencija je, po ovome sudeći, relativan pojam i inteligentnim nazivamo ono što je pametno, ali ne znamo kako zapravo funkcioniše. U tome leži jedan od najčešće pomenutih paradoksa izučavanja inteligentnih sistema. Kada god se približimo rešenju koje nam se čini inteligentnim, shvatimo princip njegovog funkcionisanja i ono samim tim prestaje da bude inteligentno čineći ljudski napravljenu veštačku inteligenciju nedostižnom?

Sada kada smo tu nelagodnost sklonili sa puta, možete se u miru posvetiti proučavanju veštačke inteligencije. Vaše razumevanje prirodnih procesa poput razmišljanja, razvoja i funkcionisanja živih bića i mašina će se svakako time izoštriti. Dragoceno iskustvo i metodi koji su pametni ljudi osmislili (i dalje osmišljavaju) omogući će vam da eventualno doprinesete razvoju živahnih sistema koji će biti označeni često kao veoma pametni, ali ne baš i inteligentni. I naravno:

Kažem ti da bi znao,
kažem ti da bi znao,
kažem ti da bi znao,
kud dobri kucovi odlaze,
stari je rundov otišao.
:’-(Narodna pesma)-,:


Inteligentni sistemi

Studijski program doktorskih akademskih studija Inteligentni sistemi je osmišljen sa idejom da studentima nakon završenih sudija omogući usavršavanje u nekoj oblasti računarstva, kako bi unapredili ranije stečeno znanje i ovladali metodama i postupcima naučno-istraživačkog rada iz raznih oblasti inteligentnih sistema.

Studenti koji završe doktorske akademske studije na studijskom programu Inteligentni sistemi, postaju osposobljeni da vode istraživanja koja uključuju razne tehnike i tehnologije inteligentnih sistema, kao i da rešavaju kako realne probleme iz prakse, tako i složene probleme u novom ili nepoznatom okruženju.

Konkretni ciljevi studijskog programa doktorskih akademskih studija Inteligentni sistemi su:

  • unapređenje naučno-istraživačkog i stručnog rada u oblasti inteligentnih sistema na Univerzitetu u Beogradu, kao i u drugim naučno-istraživačkim organizacijama u kojima će raditi budući doktori nauka u ovoj oblasti
  • postizanje vrhunskih naučnih kompetencija i akademskih veština u multidisciplinarnoj oblasti inteligentnih sistema
  • razvoj kreativnih sposobnosti rešavanja problema u oblasti inteligentnih sistema i sposobnosti kritičkog mišljenja
  • produbljivanje znanja u oblasti inteligentnih sistema koje je usklađeno sa savremenim pravcima razvoja ovih sistema u svetu
  • osposobljavanje kadrova da samostalno vode originalna naučna istraživanja i razvijaju nove tehnologije u oblasti inteligentnih sistema

Studijski program doktorskih akademskih studija Inteligentni sistemi razvija kod studenata i kompetencije poput: veština i metoda istraživanja iz oblasti inteligentnih sistema, prilagođavanja procesa istraživanja uz neophodan stepen akademskog integriteta, sposobnosti objavljivanja istraživačkih radova na nacionalnom i međunarodnom nivou, kritičke analize, procene i sinteze novih i složenih ideja, kao i promovisanja takvih ideja u cilju napretka poslovanja i društva u celini. Uz takve kompetencije, studenti su osposobljeni da samostalno rešavaju praktične i teorijske probleme i organizuju i ostvaruju razvojna i naučna istraživanja, kao i da se uključe u međunarodne naučne projekte koji se odnose na razvoj novih tehnologija u oblasti inteligentnih sistema.

Završetkom studija kandidati stiču zvanje: Doktor nauka –  inteligentni sistemi.