Najviše od svega što možemo da budemo... - Zvanična blog stranica multidisciplinarnih Studija pri Univerzitetu u Beogradu

Najviše od svega što možemo da budemo…

Autor:
Simka Vukojević
Simka Vukojević

Ne možemo tvrditi da je bilo koja delatnost koju obavljamo u životu potpuno “čista”, odnosno u akademskom smislu potpuno disciplinarna. Čini mi se da bi isključivost koju bi podrazumevalo obavljanje ”čiste” delatnosti, osiromašilo i jednu i drugu, a vama kao pojedincu oduzelo mogućnost da rastete i da svet istražujete kroz naočare “različitih boja”.

Ideal vaspitanja i obrazovanja antičke Grčke bila je harmonijski razvijena ličnost koju su antički filozofi nazivali kalokagatija. Kalokagatija je označavala jedinstvo spoljašnje i unutrašnje lepote, harmonijski razvoj kako fizičkih tako i svih psihičkih potencijala čoveka. Da bi se dostigla kalokagatija, u antičkoj Grčkoj je bilo potrebno vežbati telo (fizičko vaspitanje) i razvijati um i srce (opšte obrazovanje, estetsko i moralno vaspitanje).

U kontekstu savremenih teorija obrazovanja, kalokagatija bi bar u jednom svom delu, mogla da se odnosi na svestranost, prirodnu radoznalost, otvorenost, integritet, nezavisnost mišljenja. Da biste razvili ove dispozicije u današnjem vremenu potrebno vam je i formalno i neformalno obrazovanje. Da biste dostigli kalokagatiju u kontekstu profesije koju obavljate potrebna vam je interdisciplinarnost.

Kao neko sa Filozofskog fakulteta, upisala sam se na Računarstvo u društvenim naukama da bih dobila ono nešto što mi je u dotadašnjem (formalnom) obrazovanju nedostajalo – interdisciplinarnost pre svega sa oblašću digitalnih i računarskih tehnologija.

Kako je kalokagatija povezana sa Računarstvom? Ne možemo tvrditi da je bilo koja delatnost koju obavljamo u životu potpuno “čista”, odnosno u akademskom smislu potpuno disciplinarna. Roditelji su učitelji, novinari su pripovedači, istoričari književnici. Čini mi se da bi isključivost koju bi podrazumevalo obavljanje ”čiste” delatnosti, osiromašilo i jednu i drugu, a vama kao pojedincu oduzelo mogućnost da rastete i da svet istražujete kroz naočare “različitih boja”. Zato mi je interdisciplinarnost studijskog programa Računarstvo u društvenim naukama dala mogućnost da akademska znanja sa Filozofskog fakulteta sagledam iz jedne drugačije, “svežije” perspektive.

Mislim da je svež (u smislu savremenosti i inovativnosti), prava reč koja opisuje ovaj program. Okrepljujuć svakako, kako u pogledu (praktičnosti) predavanja i “prenesenih” znanja, tako i u pogledu odnosa profesora i studenata. Sećam se da sam posle par predavanja na jednom predmetu, podelila svoje utiske na Facebook-u uz opis “teacher as an inspiration” objavivši pesmu koju nisam znala, benda koga nisam poznavala, muzičkog pravca koji ne pratim. Profesor je pesmu upotrebio samo kao primer tokom predavanja, i iako je to i dalje jedina pesma od tog benda koju znam i dalje pamtim osećaj i energiju koja se prenosila tokom njegovih predavanja. A šta drugo tražiti od obrazovanja, nego inspiraciju za put sopstvenog (profesionalnog) razvoja.

Da li sam dobila ono što mi je nedostajalo? Da, ali se nadam da tu nije kraj. Kao neko ko je završio Filozofski fakultet, smer pedagogija, i kao neko ko trenutno radi na poziciji stručnog saradnika u školi, najviše su mi značili predmeti koji su se ticali oblasti istraživanja, analize i interpretacije različitih podataka, primene različitih računarskih i internet alata, a koji mogu da se koriste u cilju istraživanja i unapređivanja obrazovne prakse na različitim nivoima. Sa stanovišta pedagogije kao nauke, posebno su mi bila značajna i sva predavanja koja su me direktno ili indirektno upoznavala sa načinima na koje računarske tehnologije menjaju i redefinišu osnove pojmove pedagogije dajući nove odgovore na stara pedagoška pitanja.

Čini mi se da nabrajanje predmeta koje sam odslušala svakako ne bi u potpunosti opisalo studije, ali mogu reći da sam preuzela odgovornost da u svim predmetima nađem onu nit koju bih mogla da povežem sa (akademskim) znanjima sa kojima sam došla i sa profesijom koju obavljam (to je naročito bilo teško kod upoznavanja matematičkih osnova statistike, ali sam uspela). Zapravo uvažavanje znanja sa kojima ste došli od strane profesora sa programa, daje vam slobodu da birate koliko “duboko” ulazite u oblast predmeta i kako gradite put daljeg profesionalnog razvoja.

Zato, ako me pitate ko sam – reći ću vam stručni saradnik – pedagog. Ako me pitate kako radim svoj posao – reći ću kao statističar (za mene veliki kompliment i opis koji mi je nedavno uputila profesorka matematike).


Računarstvo u društvenim naukama

Studijski program Računarstvo u društvenim naukama osmišljen je kao program u kome bi studenti koji su završili osnovne akademske studije u nekoj od oblasti društvenih nauka (pravne nauke, ekonomske nauke, filozofija, psihologija, sociologija, demografija…), savladali korišćenje savremenih računarskih tehnologija u društvenim naukama. Studenti stečena znanja mogu primeniti uz korišćenje savremenih Internet tehnologija i servisa, raznih softverskih alata, kao i na način koji je obogaćen kvantitativnim analizama.

Potreba za studijskim programom proističe iz činjenice da je sve veća potražnja za stručnjacima iz oblasti društvenih nauka koji u svom poslu intenzivno koriste savremene tehnologije. Ponuda poslova, kretanja na tržištu, kao i trendovi u privredi, društvu, organima državne uprave i drugim javnim institucijama, nedvosmisleno ukazuju na tu činjenicu. Studije su akreditovane za izvođenje na srpskom i engleskom jeziku.

Završetkom studija kandidati stiču akademski naziv Master računarstva u društvenim naukama.