Teroristi internet generacije - Zvanična blog stranica multidisciplinarnih Studija pri Univerzitetu u Beogradu

Teroristi internet generacije

Autor:
Doc. dr Ivana Damnjanović
Doc. dr Ivana Damnjanović

Među pojavama koje su obeležile kraj dvadesetog veka dve se dramatično izdvajaju: komercijalno širenje interneta i na njemu zasnovanih tehnologija i pretnja islamističkog terorizma. Obe su do te mere prožele svakodnevni život da je ponekad teško poverovati da su prisutne tek par decenija. Nakon dugog perioda tokom kojeg je bio pre svega igralište istraživača iz akademske zajednice i vojske, internet je od „informacione auto-strade“ postao krvotok savremenog društva.

Posao, zabava, praktično svaki domen svakodnevnog života postao je nezamisliv bez trenutnog pristupa internetu. Teroristički napad na Sjedinjene Američke Države 11. septembra  2001. godine, po spektakularnosti, broju žrtava i političkim posledicama do sada neprevaziđen, možda nije iz korena promenio način delovanja terorista, ali je svakako doveo do potpunog preokreta u percepciji terorističke pretnje. U pogledu stvaranja atmosfere straha od ponovnog terorističkog napada sličnih razmera, moglo bi se reći da je cilj terorista bio ostvaren. Političke posledice ovog događaja su bile dalekosežne, poput rastuće militarizacije i sveobuhvatnih programa prismotre, mada ne nužno na način koji su teroristi priželjkivali.

Konvergencija između ova dva fenomena – interneta i terorizma – najčešće se označava terminom sajberterorizam. Upotreba ovog izraza danas u velikoj meri odražava konfuziju koja ga okružuje. Sa jedne strane, novinari ga veoma često koriste kao oznaku za svako društveno štetno ponašanje na internetu – od haktivističkih akcija, preko kriminalnih aktivnosti koje su nedvosmisleno motivisane profitom, do interpersonalnih konflikata koji se odigravaju u sajber-prostoru, poput raznih oblika zlostavljanja. Istraživači terorizma su, sa druge strane, mnogo oprezniji. Postoji saglasnost o tome da teroristi, bez obzira na to koliko konzervativan bio njihov pogled na svet, i te kako koriste mogućnosti koje im internet pruža. Otvoreno je pitanje, međutim da li se svako njihovo delovanje na mreži može označiti kao sajberterorizam. Preovlađuje mišljenje da teroristi u najvećoj meri koriste internet na isti način kao i svi ostali – za međusobno povezivanje, dogovaranje, pronalaženje informacija – i mada te aktivnosti mogu biti ilegalne, teško da se mogu okarakterisati kao novi oblik terorizma.

Zapravo, teroristi su po pravilu veoma konzervativni kada je reč o tehnološkim inovacijama – mada su načelno najčešće oduševljeni pojavom svakog novog oružja, o čemu svedoče i stihovi koje su anarhisti svojevremeno posvećivali dinamitu, uglavnom se drže poznatog oružja i oprobanih taktika. Ne samo da su bombaški napadi i dalje standard za većinu terorističkih organizacija, već orijentacija antiterorističkih snaga na visoke tehnologije dovodi do toga da ponekad posežu za izrazito niskotehnološkim sredstvima: najveći broj napada koje su islamistički teroristi izveli u Evropi poslednjih godina nije uključivao čak ni upotrebu eksploziva, već samo vozila ili hladnog oružja.

U ovom ambivalentnom odnosu terorista prema novim tehnologijama postoji jedan značajan izuzetak: novi načini da se poruke terorista saopšte javnosti uvek su bili veoma brzo prihvaćeni. Ovo važi za masovne medije koji se danas smatraju „tradicionalnim“: novine, radio i televiziju. Kada nisu mogli direktno da kreiraju sadržaj, teroristi su svoje akcije prilagođavali pravilima funkcionisanja medija, birajući mete, način i vreme napada tako da ostvare najveći mogući medijski uticaj. Zbog toga nije čudno što su veoma brzo prigrlili internet. Štaviše, mogućnost internacionalnog povezivanja i prednost zajedničkog, arapskog, jezika doprineli su tome da upravo islamisti budu među prvim terorističkim grupama koje su iskoristile prednosti interneta. Al-kaida je u tome prednjačila, koristeći sve dostupne platforme: internet stranice, forume i slično, gde su komunikacija i proizvodnja sadržaja su bile strogo centralizovane hijerarhijski organizovane. Islamska država je u poslednjih nekoliko godina izazvala senzaciju ne samo vojnim uspesima na terenu već i visprenim korišćenjem društvenih mreža i drugih dostupnih digitalnih tehnologija. Ova organizacija je vrlo umešno manipulisala ugrađenim funkcionalnostima društvenih mreža poput Tvitera, gde su i bili najprisutniji. Povezivanje ljudi koji imaju slične stavove i interesovanja, široko definisane i slabo sprovođene smernice za postavljanje i uklanjanje sadržaja, mogućnost automatizacije određenih aktivnosti – sve je stavljeno u funkciju promovisanja Kalifata u nastajanju. Dominacija vizuelnih sadržaja je takođe maksimalno iskorišćena – relativno jeftini i dostupni programi za obradu video materijala, kao i baze gotovih specijalnih efekata omogućili su propagandnoj mašineriji Islamske države da proizvede i plasira filmske sadržaje koji narativnom strukturom i kvalitetom daleko premašuju sve prethodne pokušaje drugih terorističkih organizacija.

Ovakav iskorak u odnosu na ranije obrasce upotrebe interneta kada su terorističke organizacije u pitanju verovatno je delimično prouzrokovan evolucijom same tehnologije i platformi koje su fokusirane na multimedijalnost i sadržaje koje kreiraju sami korisnici. Treba imati u vidu, međutim, da članovi i simpatizeri Islamske države pripadaju prvoj generaciji terorista koja je odrasla uz internet i na internetu. Digitalni svet je njihovo prirodno okruženje, i verovatno je da ovakve aktivnosti na mreži ne predstavljaju izuzetak, već početak novog modela terorističkog delovanja.

Multidisciplinarni master program Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost  koji se izvodi na Univerzitetu u Beogradu u okviru više predmeta nudi detaljno upoznavanje sa uzrocima i osobenostima savremenog terorizma, kao i načinima borbe protiv ove i danas izražene pretnje savremenom društvu.


Terorizam organizovani kriminal i bezbednost

Studijski program master akademskih studija Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost nastale su na osnovu iskustva Fakulteta političkih nauka i Pravnog fakulteta, i usklađen je sa savremenim domaćim i svetskim stanjem nauke, struke i trendovima u istraživanju terorizma, organizovanog kriminala i bezbednosti.

Na studijskom programu Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost studenti stiču specifična naučna znanja za uključivanje u savremene međunarodne i unutrašnje društvene tokove borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala. Na studijama se izučava ne samo fenomenološka strana terorizma i organizovanog kriminala već i najmoderniji načini rešavanja društveno-ugrožavajućih fenomena. Pored naučnog istraživanja, studenti stiču sva političko-pravna znanja o terorizmu i organizovanom kriminalu koja mogu primeniti na praktično-preventivnom planu.

Završetkom studija studenti stiču zvanje Master-menadžer bezbednosti.