Терористи интернет генерације - Званична блог страница мултидисциплинарних Студија при Универзитету у Београду

Терористи интернет генерације

Autor:
Доц. др Ивана Дамњановић
Доц. др Ивана Дамњановић

Међу појавама које су обележиле крај двадесетог века две се драматично издвајају: комерцијално ширење интернета и на њему заснованих технологија и претња исламистичког тероризма. Обе су до те мере прожеле свакодневни живот да је понекад тешко поверовати да су присутне тек пар деценија. Након дугог периода током којег је био пре свега игралиште истраживача из академске заједнице и војске, интернет је од „информационе ауто-страде“ постао крвоток савременог друштва.

Посао, забава, практично сваки домен свакодневног живота постао је незамислив без тренутног приступа интернету. Терористички напад на Сједињене Америчке Државе 11. септембра  2001. године, по спектакуларности, броју жртава и политичким последицама до сада непревазиђен, можда није из корена променио начин деловања терориста, али је свакако довео до потпуног преокрета у перцепцији терористичке претње. У погледу стварања атмосфере страха од поновног терористичког напада сличних размера, могло би се рећи да је циљ терориста био остварен. Политичке последице овог догађаја су биле далекосежне, попут растуће милитаризације и свеобухватних програма присмотре, мада не нужно на начин који су терористи прижељкивали.

Конвергенција између ова два феномена – интернета и тероризма – најчешће се означава термином сајбертероризам. Употреба овог израза данас у великој мери одражава конфузију која га окружује. Са једне стране, новинари га веома често користе као ознаку за свако друштвено штетно понашање на интернету – од хактивистичких акција, преко криминалних активности које су недвосмислено мотивисане профитом, до интерперсоналних конфликата који се одигравају у сајбер-простору, попут разних облика злостављања. Истраживачи тероризма су, са друге стране, много опрезнији. Постоји сагласност о томе да терористи, без обзира на то колико конзервативан био њихов поглед на свет, и те како користе могућности које им интернет пружа. Отворено је питање, међутим да ли се свако њихово деловање на мрежи може означити као сајбертероризам. Преовлађује мишљење да терористи у највећој мери користе интернет на исти начин као и сви остали – за међусобно повезивање, договарање, проналажење информација – и мада те активности могу бити илегалне, тешко да се могу окарактерисати као нови облик тероризма.

Заправо, терористи су по правилу веома конзервативни када је реч о технолошким иновацијама – мада су начелно најчешће одушевљени појавом сваког новог оружја, о чему сведоче и стихови које су анархисти својевремено посвећивали динамиту, углавном се држе познатог оружја и опробаних тактика. Не само да су бомбашки напади и даље стандард за већину терористичких организација, већ оријентација антитерористичких снага на високе технологије доводи до тога да понекад посежу за изразито нискотехнолошким средствима: највећи број напада које су исламистички терористи извели у Европи последњих година није укључивао чак ни употребу експлозива, већ само возила или хладног оружја.

У овом амбивалентном односу терориста према новим технологијама постоји један значајан изузетак: нови начини да се поруке терориста саопште јавности увек су били веома брзо прихваћени. Ово важи за масовне медије који се данас сматрају „традиционалним“: новине, радио и телевизију. Када нису могли директно да креирају садржај, терористи су своје акције прилагођавали правилима функционисања медија, бирајући мете, начин и време напада тако да остваре највећи могући медијски утицај. Због тога није чудно што су веома брзо пригрлили интернет. Штавише, могућност интернационалног повезивања и предност заједничког, арапског, језика допринели су томе да управо исламисти буду међу првим терористичким групама које су искористиле предности интернета. Al-kaida је у томе предњачила, користећи све доступне платформе: интернет странице, форуме и слично, где су комуникација и производња садржаја су биле строго централизоване хијерархијски организоване. Исламска држава је у последњих неколико година изазвала сензацију не само војним успесима на терену већ и виспреним коришћењем друштвених мрежа и других доступних дигиталних технологија. Ова организација је врло умешно манипулисала уграђеним функционалностима друштвених мрежа попут Твитера, где су и били најприсутнији. Повезивање људи који имају сличне ставове и интересовања, широко дефинисане и слабо спровођене смернице за постављање и уклањање садржаја, могућност аутоматизације одређених активности – све је стављено у функцију промовисања Калифата у настајању. Доминација визуелних садржаја је такође максимално искоришћена – релативно јефтини и доступни програми за обраду видео материјала, као и базе готових специјалних ефеката омогућили су пропагандној машинерији Исламске државе да произведе и пласира филмске садржаје који наративном структуром и квалитетом далеко премашују све претходне покушаје других терористичких организација.

Овакав искорак у односу на раније обрасце употребе интернета када су терористичке организације у питању вероватно је делимично проузрокован еволуцијом саме технологије и платформи које су фокусиране на мултимедијалност и садржаје које креирају сами корисници. Треба имати у виду, међутим, да чланови и симпатизери Исламске државе припадају првој генерацији терориста која је одрасла уз интернет и на интернету. Дигитални свет је њихово природно окружење, и вероватно је да овакве активности на мрежи не представљају изузетак, већ почетак новог модела терористичког деловања.

Мултидисциплинарни мастер програм Тероризам, организовани криминал и безбедност  који се изводи на Универзитету у Београду у оквиру више предмета нуди детаљно упознавање са узроцима и особеностима савременог тероризма, као и начинима борбе против ове и данас изражене претње савременом друштву.












Тероризам организовани криминал и безбедност

Студијски програм мастер академских студија Тероризам, организовани криминал и безбедност настале су на основу искуства Факултета политичких наука и Правног факултета, и усклађен је са савременим домаћим и светским стањем науке, струке и трендовима у истраживању тероризма, организованог криминала и безбедности.

На студијском програму Тероризам, организовани криминал и безбедност студенти стичу специфична научна знања за укључивање у савремене међународне и унутрашње друштвене токове борбе против тероризма и организованог криминала. На студијама се изучава не само феноменолошка страна тероризма и организованог криминала већ и најмодернији начини решавања друштвено-угрожавајућих феномена. Поред научног истраживања, студенти стичу сва политичко-правна знања о тероризму и организованом криминалу која могу применити на практично-превентивном плану.

Завршетком студија студенти стичу звање Мастер-менаџер безбедности.