Religija 2.0 - Zvanična blog stranica multidisciplinarnih Studija pri Univerzitetu u Beogradu

Religija 2.0

Autor:
Prof. dr Žarko Trebješanin
Prof. dr Žarko Trebješanin

Religija ne samo da nije nestala u tehnološki visoko razvijenom, hiperracionalističkom svetu, nego igra sve veću ulogu u društvenom i ličnom životu ljudi. Religiozne osobe u veri nalaze punoću, sklad, psihičku ravnotežu, smirenost i smisao života.

Čovek je bio, ostao i biće homo religiosus. Sve one sumorne prognoze o “smrti religije” su, pokazuju podaci, omanule. I danas u 21. veku veoma važnu ulogu igra religija u društvu, kulturi i evropskim integracijama, što je osnova istoimenog Studijskog programa na Studijama pri Unverzitetu u Beogradu. Ali, ona ima i važnu ulogu u duševnom životu pojedinca.

Čak i skeptični Sigmund Frojd, koji je smatrao religiju “kolektivnom neurozom“ i “iluzijom”, nije joj odricao značajnu ulogu u životu pojedinca i zajednice. “Ako hoćemo da sagledamo veličanstvenu suštinu religije, onda moramo imati na umu šta sve ona pruža ljudima”, pisao je Frojd. Religija, po njemu, zadovoljava tri čovekove osnovne potrebe: za saznanjem, za utehom i, najzad, za pravdom i moralom.

Prema Karlu Gustavu Jungu religija ne samo da nije ni iluzija niti neuroza, nego je, naprotiv, neophodan uslov duševnog zdravlja i smislenog ljudskog života. “Religiozno iskustvo je nešto najlepše i najdragocenije što čovek može da ima. Bez njega čovekov život bio bi prozaičan, jadan, lišen dubine i smisla. Iskustvo natprirodnog, numinoznog donosi čoveku punoću života, spokojstvo, blagoslov i nadu. Religiozno iskustvo pomaže nam život uredimo tako da bude ne samo zdraviji, nego i lepši, potpuniji i smisaoniji”, smatra Jung.

Onaj ko poseduje religijsko iskustvo, “taj poseduje veliku riznicu jedne stvari koja mu je postala izvorom života, smisla i lepote, i koja je svetu i čovečanstvu dala jedan novi sjaj. Taj je u posedu pistisa i spokoja. (…) Postoji li doista neka bolja istina o poslednjim stvarima od one koja čoveku pomaže da živi?”, piše Jung u knjizi Psihologija i religija.

Egzistencijalistički analitičar i tvorac logoterapije, Viktor Frankl smatra da je religija traganje za poslednjim smislom i vera da postoji nadsmisao. Nadsmisao se temelji na postojanju transcendentne, nadljudske stvarnosti i veri u Boga koji daje smisao čak i životu koji je ispunjenom patnjom i nesrećom. Psihički problemi savremenog čoveka u razvijenim zemljama predstavljaju krizu usred obilja, jer kako kaže Frankl, prosečan čovek na Zapadu ima od čega da živi, ali ne zna zašto da živi. Primarni cilj religije je spas duše, ali je njen sekundarni efekat duševno zdravlje, blagostanje, psihička ravnoteža, smirenost, piše Franakl u tekstu „Logoterapija i teologija“.

Po Erihu Fromu, religiozno iskustvo podrazumeva: zadivljenost, začuđenost pred zagonetkom sveta, zapitanost pred problemom našeg postojanja u njemu, kao i “temeljnu zainteresovanost” za smisao ljudske egzistencije, za ispunjenje vlastite misije, i, najzad, osećanje mističnog jedinstva sa svim živim bićima i vaseljenom. Religija za ovog psihologa predstavlja jedan od najvažnijih i najvaljanijih odgovora na čovekovu potrebu za snalaženjem u nepredvidljivom, haotičnom svetu, nalaženjem svog mesta u kosmosu i smisla života u njemu.

Mnogi psiholozi od Vilijama Džejmsa, preko Frojda, Junga, Frankla, Froma, Olporta pa sve do Jaloma, bez obzira da li su vernici ili agnostici, smatraju da su religija i religioznost u psihologiji nepravedno zapostavljeni problemi koji igraju bitnu ulogu u čovekovom intimnom psihičkom i duhovnom životu.


Religija u društvu kulturi i evropskim integracijama

Studijski program Religija u društvu, kulturi i evropskim integracijama ima za cilj da se interdisciplinarno i komparativno rasvetli fenomen religije i njena ulogu u društvu, kulturi i savremenim procesima evropskih i svetskih integracija. Kod nas do sad nije postojao program sličan ovome.

Na studijskom programu Religija u društvu, kulturi i evropskim integracijama studenti stiču obrazovnu osnovu i konkretna znanja o fenomenu religije, njenoj ulozi u savremenom društvu, kulturi i procesima evropskih i svetskih integracija, kroz komparativan i interdisciplinaran pristup. Studije omogućavaju unapređenje znanja o religijama, daju pripremu neophodnu za praćenje i kompetentno učestvovanje i analiziranje međureligijskog i međucrkvenog dijaloga, pravno tumačenje položaja Crkava i verskih zajednica u savremenoj Evropi, analizu sekularnog i religijskog aspekta savremenog evropskog društva.

Završetkom studija kandidati stiču naučni naziv Master religiolog.