Iskusni u upravljanju krizama - Zvanična blog stranica multidisciplinarnih Studija pri Univerzitetu u Beogradu

Iskusni u upravljanju krizama

Autor:
Andrijana Lazarević
Andrijana Lazarević

Kada smo, pre skoro 7 meseci, čitali o otpočinjanju i prioritetima Hrvatskog predsedavanja Savetu EU, nismo ni slutili da će skoro čitav period predsedavanja proteći u znaku krize izazvane virusom korona i prinudnom usavršavanju tehnika kriznog menadžmenta. Tako je pandemija korona virusa, koja je zahvatila celu EU, Evropu i svet, prinudila je Hrvatsku da prioritete svog predsedavanja podredi upravljanju novonastalom krizom.

Uprkos tome, Hrvatska je tokom svog predsedavanja uspela da zabeleži neke konkretne rezultate: Albanija i Severna Makedonija dobile su zeleno svetlo za otpočinjanje pregovora o prijemu u članstvo, a početkom maja je održan i samit EU-Zapadni Balkan gde je potvrđena evropska perspektiva za zemlje Zapadnog Balkana i istaknuta podrška procesu proširenja.

Kako se bližio kraj Hrvatskom predsedavanju, postalo je jasno da će se kriza koje ga je obeležila, preliti dalje na Nemačku i njeno predsedavanje koje dolazi u trenutku najozbiljnije zdravstvene i ekonomske krize sa kojom se EU, pa i čitav svet suočava.

Nemačka je 1. jula preuzela predsedavanje Savetu EU kao deo novog tročlanog predsedavanja zajedno sa Portugalom i Slovenijom do kraja 2021. godine.

Nemačku, i celu Evropsku uniju, će kao i 2008. godine kada je bilo poslednje Nemačko predsedavanje Savetu EU, narednih pet meseci voditi kancelarka Angela Merkel. Kancelarka je te 2008. obezbedila sebi jake reference kada je krizni menadžment u pitanju, uspešno odgovarajući na posledice izazvane ekonomskom krizom. Ona je, od tada do danas, sa pozicije kancelarke svedočila testiranju snage EU: Bregzitom, talasom migracija, grčkom dužničkom krizom, populizmom. Unija je svemu tome uspela da odoli. A onda je došla pandemija i kancelarka je još jednom dobila priliku da naizgled u najznačajnijem trenutku, redefiniše EU iz korena i da ujedinjenim snagama sa drugim državama i liderima obezbedi da „Evropa izađe iz ove krize jača, solidarnija i suverenija nego što je u nju ušla.”

Kancelarka Merkel je u svom obraćanju u Fondaciji „Konrad Adenauer“ 27. maja govorila o nemačkim prioritetima i otvorenim pitanjima kojima će se Nemačka tokom predsedavanja Savetu EU baviti, a koja zahtevaju hitnost u odlučivanju i delovanju.

Jedno od najurgentnijih pitanja je svakako neposredno upravljanje krizama i ekonomski oporavak, pri čemu će posebno biti značajna nemačka uloga posrednika između bogatih, ali štedljivih severnih zemalja i država članica na jugu koje su siromašnije i najviše pogođene krizom. Takođe, pitanje jačanja otpornosti zdravstvenih sistema je visoko pozicionirano na listi prioriteta.

Veoma značajno i izazovno biće usvajanje novog Finansijskog okvira za narednih sedam godina ali i pitanja vezana za Fond za oporavak. Takođe, pregovori o budućem odnosu EU sa Velikom Britanijom, koji moraju biti završeni do kraja godine, do kada traje prelazni period (ukoliko London ne zatraži produženje) predstavljaće poseban izazov uzimajući u obzir veliki broj nerešenih pitanja.

U fokusu nemačkog predsedavanja će se svakako naći i oni prioriteti proklamovani pre nego što je došlo do izbijanja pandemije, a koji se tiču Evropskog zelenog sporazuma, industrijske strategije, digitalne transformacije i reforme zajedničkog evropskog sistema azila.

Kancelarka Merkel je tokom ranije pomenutog obraćanja poručila i da će „pandemija dovesti do jačanja sukoba i postojećih problema na brojnim mestima i prema tome će predstavljati izazov za kapacitete delovanja Evropske unije po pitanju spoljne i bezbednosne politike”. Ona je dodala da da „treba učiniti vanredan napor kako bi se EU izborila sa ovim vanrednim izazovom (korona virusa)” ali i da istinski želi da „Evropska unija, posebno u vreme krize, pokaže svetsku solidarnost i preuzme više odgovornosti”.

Zbog svega navedenog, hrabri činjenica da predsedavanje Unijom upravo u ovom trenutku preuzima ekonomski najjača država članica, sa iskustvom u upravljanju krizama uz sprovođenje aktivne i na solidarnosti zasnovane politike EU koja će biti u stanju da sprovede plan za oporavak ekonomija od kojih zavisi više od 500 miliona stanovnika.

Pred Nemačkom težak zadatak koji će podrazumevati preuzimanje uloge inicijatora, pregovarača ali i posrednika, kako među članicama tako i u delovanju Unije ka spolja.

Upravljanje, kontrolisanje i rešavanje kriza je, čini se, danas više no ikad od suštinske važnosti za opstanak ne samo EU, nego i Evrope i sveta u celosti. Svakako, EU će imati jednu od glavnih uloga u redefinisanju novog svetskog poretka čije nastajanje će usloviti izbijanje krize uzrokovane virusom korona.

Studijski programa Evropska politika i upravljanje krizama svojim studentima pruža mogućnost da steknu neophodna znanja iz oblasti evropskih integracija i upravljanja, kontrolisanja i rešavanja kriza. Program odgovara aktuelnim socijalnim, političkim i ekonomskim okolnostima i obezbeđuje neophodnu pripremu za profesionalno bavljenje evropskim i međunarodnim politikama u kontekstu upravljanja rizicima i kriznim situacijama. U skladu sa tim, svrha ovog master programa je da studenti budu pre svega osposobljeni za delovanje na praktičnom i preventivnom planu.

Čini se da je trenutak u kome živimo, više nego pogodan za primenu stečenog znanja na master programu Evropska politika i upravljanje krizama.

Prijavljivanje kandidata za upis na prvu godinu multidisciplinarnih master i doktorskih akademskih studija organizuje se od 1. do 30. septembra 2020. godine. Sve informacije o uslovima upisa na Studije pri Univerzitetu, nalaze se u tekstovima objavljenih konkursa.

 

 

 


Evropska politika i upravljanje krizama

Studijski master program Evropska politika i upravljanje krizama (engl. European Politics and Crisis Management) je inovirani program savremenog sadržaja koji odgovara aktuelnim socijalnim, političkim i ekonomskim okolnostima. Program je osmišljen na način da se studentima obezbedi neophodna priprema za profesionalno angažovanje u nacionalnim, regionalnim i međunarodnim institucijama – evropskim i međunarodnim politikama u kontekstu upravljanja, kontrolisanja i rešavanja kriza.

U okviru studijskog programa Evropska politika i upravljanje krizama studentima se pružaju znanja iz oblasti evropskih integracija i upravljanja, kontrolisanja i rešavanja kriza. Program odgovara aktuelnim socijalnim, političkim i ekonomskim okolnostima i obezbeđuje neophodnu pripremu za profesionalno bavljenje evropskim i međunarodnim politikama u kontekstu upravljanja rizicima i kriznim situacijama. U skladu sa tim, svrha ovog master programa je da studenti budu pre svega osposobljeni za delovanje na praktičnom i preventivnom planu.

Završetkom studija kandidati stiču naučni naziv Master evropskih studija.