Изборник
Изборник
Отворена наука је покрет који има за циљ промовисање и остваривање слободног приступа научном знању, подацима и резултатима научних истраживања, првенствено оних који се финансирају буџетским средствима.
Покрет за отворени приступ настао је као реакција на апсурдну ситуацију да до резултата истраживања, која су спроведена буџетским средствима, не могу без великих трошкова да дођу ни порески обвезници, а ни сами аутори, јер су ауторска права морали приликом објављивања да пренесу на издаваче, који су најчешће високопрофитне мултинационалне корпорације.
ОТВОРЕНИ ПОДАЦИ + ОТОВРЕНО РЕЦЕНЗИРАЊЕ * ОТВОРЕНА МЕТОДОЛОГИЈА + ОТВОРЕНИ КОД
Документи усвојени од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије јула 2018. год.
Документи усвојени од стране Универзитета марта 2019. године
Овом платформом представљене су користи од отворене науке за истраживаче и за Универзитет у Београду, појашњено је шта практично значи примена начела отворене науке за истраживаче и указано је на то које су конкретне обавезе истраживача и какве праксе се препоручују. Такође, наведено је какви кораци су већ учињени на Универзитету у Београду ка афирмацији начела отворене науке и који су даљи задаци у суочавању с тешкоћама и препрекама на путу пуног усвајања културе отворене науке.
Отворени приступ не значи објављивање без контроле квалитета (рецензије).
постављање рецензиране верзије дела у дигитални репозиторијум са слободним приступом, уз дозволу издавача којем је аутор пре објављивања пренео права;
објављивање у свима бесплатно доступним електронским часописима или књигама, а трошкове припреме за објављивање сносе аутори или установе.
модел научног издаваштва који не наплаћује ни претплату ни накнаду од аутора. Трошкови публиковања су покривени другим средствима (донације, субвенције, грантови).
Будимпештанску иницијативу, као један од озбиљнијих почетних корака према дефинисању стандарда примене режима отвореног приступа, следила је Берлинска декларација о отвореном приступу научном знању из 2003. године, која одлучно промовише интернет као инструмент глобалног ширења знања. Потписници Берлинске декларације су водећи светски универзитети, научне установе и фондације.
Универзитет у Београду подржава начело отвореног приступа, описано у Берлинској декларацији, чиме се придружује великом броју универзитета и научних установа у свету које подржавају тежњу да се резултати научноистраживачког рада учине бесплатно доступним читавој научној заједници.
На основу одлуке Сената Универзитета у Београду, ректор је 11. новембра 2011. године потписао Берлинску декларацију, чиме је наш универзитет званично приступио Берлинском процесу. У складу са овом одлуком, Универзитет у Београду успоставио је свој Дигитални репозиторијум са отвореним приступом у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ и препоручио својим наставницима, истраживачима, сарадницима и студентима да када год је то могуће објављују своје радове у часописима са отвореним приступом или у часописима који омогућавају задржавање права да дигиталну копију рада после процеса рецензирања поставе у овај архив или сличне институционалне архиве. Линковање материјала у репозиторијуму и материјала на универзитетској или факултетским web-страницама је пожељна и препоручљива пракса.
Отворени приступ повећава видљивост резултата истраживања, утиче на њихову већу цитираност, па стога и на научну репутацију аутора и установа. Годишње се публикују стотине хиљада чланака у отвореном приступу, било у ОА или у хибридним часописима. Истраживања показују да публикације у отвореном приступу имају значајно више цитирања у односу на просек. Већина издавача дозвољава да се препринт после рецензирања постави у неки дигитални репозиторијум.
SHERPA/RoMEO
сервис који приказује политике ауторских права и отвореног публиковања за научне часописе
Google scholar
Приказ радова објављених у отвореном приступу
Централни каталог дигиталних извора на интернету
садржи линкове огромног броја радова – књига, чланака, аудио и видео записа, теза, табела, података, итд.
Serbia.RDM тим Универзитета у Београду је креирао портал у жељи да истраживачима и библиотекарима помогне у усвајању знања неопходних за ефикасно управљање истраживачким подацима. На порталу се могу пронаћи све релевантне информације о отвореним подацима и детаљан водич за израду Плана управљања истраживачким подацима.
Један од основних принципа отворене науке је размена примарних истраживачких података с другим истраживачима. Размена истраживачких података представља ефикасну и одговорну употребу јавног новца који се улаже у истраживања и омогућује истраживачима адекватну размену актуелних научних информација. Могуће добити од дељења примарних истраживачких података података су омогућавање одговора на нова истраживачка питања на основу постојећих података, промовисање сарадње између различитих истраживачких тимова и различитих научних дисциплина, размена знања о најбољим методама за прикупљање података и пратећим анализама, обезбеђивање адекватног третмана прикупљених података, уз њихово јасно спецификовање и описивање, независна провера добијених резултата истраживања и развој и тестирање нових истраживачких метода.
Примарни истраживачки подаци деле се с другим истраживачима најчешће из два разлога: а) Провера и верификација анализе података (провера репликабилности резултата истраживања) б) Употреба података у новим истраживањима.
Адекватна припрема истраживачких података за поновну употребу претпоставља да су подаци приступачни, доступни, интероперабилни и вишекратни. Ови захтеви су познати као FAIR принципи за третман истраживачких података.
