На свечаности поводом Дана задужбинара Универзитета у Београду Плакета Лука Ћеловић Требињац додељена је постхумно Петру Срнићу, који је Универзитету даровао станове на Врачару са свим покретним стварима у њима, и то трособан стан површине 86м2 у Улици Војислава Илића и идеални део од ½ на гарсоњери површине 34м2, у Улици Нова. Према жељи оставиоца, Универзитет је обавезан да, када више не буде било наследника, оснује Задужбину породице Срнић, са циљем стипендирања редовних студената, с тим да се предност даје студентима рођеним у Моравичком округу. Повељу је ћерки господина Срнића уручио ректор проф. др Владан Ђокић, са изразима најдубље захвалности и надом да ће овај племенити чин мотивисати нове задужбинаре. Ректор је истакао да прва позитивна судска одлука у вези са једном од неправедно одузетих задужбина, враћа веру да ће након вишедеценијског кршења закона Универзитет бити макар делимично обештећен. Подсећамо, тренутно постоји укупно 18 активних задужбина и фондација, док их је пре незаконите национализације било више од 80.
За допринос активностима на обнови и одржању идеје задужбинарства на Универзитету, захвалницa je ове године додељенa др Драгани Милић, редовној професорки на Хемијском факултету, која је од 2017. до 2023. године обављала дужност председника Одбора Задужбине Ђоке Влајковића, а од 2021. до 2023. године дужност заменика председника Одбора Задужбине Миливоја Јовановића и Луке Ћеловића. Проф. Милић је преданим радом и несебичним залагањем за очување идеје задужбинарства дала велики допринос испуњењу циљева ових задужбина, а посебно иницирањем конкурса за доделу материјалне помоћи Задужбине Ђоке Влајковића студентима, као подршку у стручном и научном усавршавању, који се успешно реализује већ седам година.
На свечаности су додељене и Награде Веселина Лучића за најбоље научно и књижевно дело наставника и сарадника Универзитета у Београду, Награда Задужбине Ђоке Влајковића младим научним радницима Универзитета у Београду, стипендије, новчане награде, као и материјалне помоћи студентима Универзитета у Београду за школску 2023/2024. годину.
Награда Веселина Лучића у 2024. години за најбоље научно остварење наставника и сарадника, објављено у 2023. години, у износу од по 500.000 динара, додељена је следећим остварењима: Потенцијал примене плутајућих фотонапонских система на природним и вештачким језерима у Републици Србији (Journal of Cleaner Production, Vol. 422, 2023), коауторки проф. др Тамаре Бајц и др Данке Костадиновић; Дизајн контролног кола за детекцију и директну деградацију етидијум-бромида, подржаног теоријским увидима (ELSEVIER часопис Applied Catalysis B: Environmental, 334:122819, 2023), седам коаутора: др Филипа Влаховића, доцента др Далибора Станковића, доценткиње др Слађане Ђурић, асистента Андреја Кукурузара, др Братислава Антића, др Биљане Дојчиновић и др Милоша Огњановића: Аутофагни рецептор п62 учествује у регулацији инфламације изазване SARS-CoV-2 вирусом у COVID-19 (Cells 2023, 12, 1282), тринаест коаутора: др Верице Пауновић, др Љубице Вучићевић, др Маје Мисиркић Марјановић, доцента др Владимира Перовића, др Биљане Ристић, др Михајла Бошњака, др Милоша Мандића, др Данијеле Стевановић, др Љубице Хархаји Трајковић, клиничког асистента др Јована Лалошевића, проф. др Милоша Николића, проф. др Бранке Боначи-Николи и проф. др Владимира Трајковића, и Телевизијске рекламе за храну усмерене на децу у југоисточној Европи: Културни контекст и импликације (Journal of Retailing and Consumer Services 75 (2023) 103472), ауторке проф. др Јелене Филиповић.
За најбоље књижевно остварење наставника и сарадника објављено у 2023. години, Награда Веселина Лучића, у износу од 500.000 динара, додељена је за роман Тајни сват (Орфелин издаваштво д.о.о., Нови Сад, 2023), аутора проф. др Марка Пишева.
Награда Задужбине Ђоке Влајковића, за најбољи научни рад младих научних радника Универзитета у Београду, у износу од по 200.000,00 динара додељена је др Далибору Станковићу, за рад: Дизајн контролног кола за детекцију и директну деградацију етидијум-бромида, подржан теоријским увидима (Applied Catalysis B: Environmental); др Слађани Ђурђић, за рад: Наночестице церијум оксида доповане кобалтом, уграђене у графитни угљеник-нитрид, за унапређену електрохемијску детекцију инсектицида фенитротиона у узорцима из животне средине: Експериментална студија са теоријским објашњењем редокс процеса (Science of The Total Environment); др Ивану Миловановићу, за рад: Упоредно истраживање селеном обогаћених Pleurotus ostreatus и Ganoderma lucidum (Food Chemistry); др Сањи Живковић, за рад: Уклањање токсичних метала високопорозним угљеничним материјалом добијеним из отпадне биомасе: оптимизација, механизми и импликације на животну средину (Chemosphere), проф. др Тамари Бајц, за рад: Потенцијал примене плутајућих фотонапонских система на природним и вештачким језерима у Републици Србији (Journal of Cleaner Production); др Александру Јокићу, за рад: Стерео визуелно управљање нехолономног мобилног робота базирано на демантичкој сегментацији у оквиру интелигентног технолошког система (Expert Systems with Applications); др Александри Ивановској, за рад: Корак напред у подешавању структуре и својстава влакана од јуте применом натријум-перјодатне оксидације и наслојавања алгинатом (International Journal of Biological Macromolecules); Александри Лазић, за рад: Нeгативно извeштавањe онлајн мeдија о стопама вакцинисаних у Србији: Анализа садржаја (Psychology and Health); др Тијани Никитовић, за рад: Криза као прилика, ризик или превирање: Квалитативна студија наратива младих о пандемији ковида-19 (Journal of Adolescent Health); др Маши Вукчевић Марковић, за рад: Ефекти трауматских искустава током транзита и принудног враћања на ментално здравље избеглица, тражилаца азила и миграната (European Journal of Psychotraumatology); др Игору Петрушићу, за рад: П3 латенција као биомаркер за комплексност мигрене са ауром: студија догађајем изазваних кортикалних потенцијала (Cephalalgia) и др Горици Марић, за рад: Упитник о исходима коронарне реваскуларизације: студија валидације српске верзије (Qual Life Res).
