Универзитет у Београду и Европска организација за нуклеарно истраживање ЦЕРН закључили су Меморандум о разумевању (Memorandum of Understanding) који се односи на Студију изводљивости (Feasibilty study) следећег највећег научно технолошког пројекта у ЦЕРН-у – Будућег циркуларног сударача (Future Circular Collider – FCC).
Испред Универзитета, споразум је у просторијама ЦЕРН-а у Женеви у понедељак, 18. марта, потписао ректор УБ проф. др Владан Ђокић, а у име ЦЕРН-а др Мајкл Бенедикт, вођа студије будућег циркуларног сударача. Меморандум о разумевању има за циљ да отвори могућност за све чланице Универзитета у Београду, а онда и за остале научне институције у Србији, за укључивање у овај до сада највећи међународни научно-технолошки пројекат. Исти уговор закључио је више великих научних института и универзитета из држава чланица ЦЕРН-а.
Студија и изградња делова грандиозног акцелераторског комплекса FCC (обима од 90 до 100 km) је започета и не очекује се да ће бити завршен и пуштен у експлоатацију пре 2042. године. Градиће се у две фазе: прва која ће омогућити убрзавање и сударе снопова електорна и позитрона на до сада највишим енергијама, и друга фаза која ће омогућити убрзавање и сударе два снопа протона на такође рекордним енергијама. Примарни циљ градње овог комплекса су даља сложена експериментална и теоријска истраживања у области физике високих енергија, првенствено у физици честица.
”Надамо се да ће бити прилике не само за истраживаче и инжњере, већ и за успешне српске компаније да се прикључе овом амбициозном пројекту, а чија је експлоатација пројектована за стручњаке који су данас у средњим школама или на универзитетима” истакао је ректор Ђокић.
Са српске стране, потписивању Меморандума присуствовали су и изванредни и опуномоћени амбасадор, стални представник Републике Србије при Канцеларији Уједињених нација и другим међународним организацијама у Женеви Милан Милановић, аташе – стална мисија Србије при Канцеларији УН и другим међународним организацијама у Женеви Мирослав Зотовић, делегат Савета ЦЕРН-а, Физички факултет Универзитета у Београду, проф. др Петар Аџић, представник за образовање и рад на терену проф. др Предраг Миленовић и члан ЦЕРН-а са Физичког факултета Универзитета у Београду др Вукашин Милошевић.
Европска организација за нуклеарно истраживање, познатија по свом акрониму ЦЕРН, највећи је центар за истраживање елементарних честица, основан 1954. Налази се у околини Женеве, са обе стране швајцарско-француске границе. У чланству ЦЕРН-а су 23 државе, а са 38 држава ЦЕРН има уговоре о сарадњи и званични је посматрач Уједињених нација. Србија је постала 23. пуноправна земља чланица ЦЕРН-а 24. марта 2019. године. Са Универзитета у Београду учествују Институт за нуклеарне науке “Винча”, Институт за физику и Физички факултет, а са Универзитета у Новом Саду Природно-математички факултет. Одређени тимови, од укупно 34 наших истраживача и специјалиста, активно су укључени у експерименте ATLAS и CMS на акцелератору LHC, као и у експерименте ACE и NA61. Тимови српских истраживача су такође активни и у оквиру експеримената у области нуклеарне физике на инсталацијама ISOLDE, као и у оквиру пројекта GRID computing, равноправно са колегама из највећих научних центара и универзитета у свету.
