Изборник
Изборник
Успостављање, неговање и развијање сарадње са другим универзитетима у земљи и иностранству, као и са међународним организацијама које се баве високошколским питањима, било је и остало трајно опредељење Универзитета у Београду. Својим активностима у домену међународне сарадње Универзитет у Београду оснажује не само своју, већ и академску заједницу Републике Србије и знатно проширује оквир деловања и умрежавања за све учеснике, укључујући и привреду и индустрију, истовремено представљајући у свету свог оснивача, Републику Србију, у најбољем светлу.
Универзитет у Београду постао је 11. септембра 2019. године члан европске универзитетске алијансе Серкл Ју (Circle U.). Алијанса се формира у контексту Иницијативе европских универзитета и развоја европских интеруниверзитетских кампуса коју спроводи Европска комисија.
Чланице алијансе су, поред Универзитета у Београду, следећи престижни универзитети: Хумболтов Универзитет у Берлину (Немачка), Универзитет у Бечу (Аустрија), Кингс Колеџ у Лондону (Велика Британија), Католички универзитет у Лувену (Белгија), Универзитет у Орхусу (Данска), Универзитет у Ослу (Норвешка), Универзитет у Пизи (Италија) и Универзитет Париз-Сите (Француска).
Академске катедре Circle U. су жила куцавица алијансе. То је академско особље које својим радом повезује свих седам универзитета посвећујући се заједничким активностима у планираним оквирима. Сваки универзитет именује по пет катедара током иницијалног периода 2021-2023, што чини укупно 35 ангажованих наставника и истраживача у почетној фази развоја алијансе. Академске катедре ће подстицати нове моделе универзитетске сарадње и партнерства, који ће се развијати на универзитетима у саставу Circle-u.
Универзитет у Београду има врло успешну сарадњу са бројним иностраним фондацијама, као што су Токио фондација за истраживање јавних политика, Јапан; ИТО фондација, Јапан. Сектор за међународну сарадњу је преко ових фондација студентима Универзитета у Београду обезбедио велики број стипендија за све нивое студија у иностранству
SYLFF (The Sasakawa Young Leaders Fellowships Fund) програм основала је 1987. године Нипон фондација, са циљем пружања подршке студентима постдипломских студија из области друштвених и хуманистичких наука. Програм обухвата 69 најугледнијих универзитета и високошколских институција из 44 земље света, а од оснивања програма стипендију је примило око 15 хиљада студената широм света, који су се по завршетку студија професионално ангажовали у различитим областима. Информације о појединачним институцијама учесницама програма можете наћи на званичном сајту SYLFF. Више информација о Sylff програму могу се наћи на www.tokyofoundation.org/sylff
Циљ SYLFF програма је одабир и стипендирање најбољих студената – будућих лидера, који ће својим интегритетом и мотивацијом, уз помоћ друштвено-политичких инструмената и механизама допринети орјентацији на глобална питања као и решавању специфичних проблема у својим земљама.
Следећи визију и завештање оснивача програма, подршка наставку образовања истакнутих студената спроводи се преко донација које Нипон фондација даје одабраним високошколским институцијама широм света а Токио фондација за истраживање јавних политика администрира реализацију програма, чиме се обезбеђује одрживо и континуирано стипендирање. Поруку господина Јохеи Сасакаве, председника Нипон фондације, можете прочитати овде.
Више општих информација о самом програму и начинима стипендирања погледајте на званичном сајту Токио фондације за истраживање јавних политика.
Сарадња Универзитета у Београду и програма SYLFF започета је још 1989. године, само две године након оснивања SYLFF-а, као једног од водећих програма Токио фондације за истраживање јавних политика (www.tkfd.or.jp). Универзитет у Београду је био јубиларни десети универзитет у свету који је од јапанске стране добио донацију за стипендирање најбољих студената факултета друштвених наука. Прве стипендије овог Фонда на Универзитету у Београду додељене су 1990. године, а до сада је ову стипендију примило преко 120 студената нашег Универзитета.
Циљ имплементације SYLFF програма на Универзитету у Београду јесте подршка наставку образовања студената докторских студија Универзитета високим лидерским потенцијалом на националном, регионалном и међународном нивоу, у јавном домену, као и у приватном сектору. Стипендије се додељују изузетним студентима друштвених и хуманистичких наука Правног, Економског, Филолошког, Филозофског и Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Токио фондација за истраживање јавних политика не прима индивидуалне пријаве за стипендију. Комитети Токио фонда, основани на високошколским институцијама које учествују у програму, одговорни су за имплементацију програма стипендија, укључујући отварање позива и селекцију кандидата.
Сваке године, конкурс за доделу стипендија расписује Комитет Токио фонда Универзитета у Београду.
Конкурс се објављује једном годишње и отворен је најмање месец дана, а сви кандидати који испуњавају услове позивају се да доставе програме истраживања и да обаве разговор са члановима Комитета Токио фонда Универзитета у Београду. Приликом избора узима се у обзир средња оцена кандидата, објављени радови, уколико их кандидат има, као и квалитет и релевантност понуђеног програма истраживања. Конкурс се објављује у средствима јавног информисања и на сајту Универзитета у Београду, уз назначене пропозиције, рокове и контакт податке за доставу апликација.
Пратећи SYLFF програми намењени су бившим и актуелним SYLFF стипендистима, као подршка њиховом академском усавршавању и напредовању, даљем развијању лидерског потенцијала и међусобном повезивању. Више информација о овим програмима могу се наћи на овој адреси.
Бранка Јанда-Марковић, Руководилац Службе за међународну и међууниверзитетску сарадњу
Универзитет у Београду
Студентски трг 1
11000 Београд
markob@rect.bg.ac.rs
+381 11 3207445
ИТО фондација за међународну размену у образовању основана је 1991. године. ИТО фондација даје стипендије најбољим студентима за студије у Јапану. До сада јепреко 20 студената Универзитета у Београду боравило на студијама у Јапану као стипендисти ове Фондације.
Више информација о ИТО фондацији могу се наћи на званичном сајту фондације.
ИТО фондација даје стипендије најбољим студентима за студије у Јапану. До сада је преко 20 студената Универзитета у Београду боравило на студијама у Јапану као стипендисти ове Фондације. Универзитет у Београду једном годишње на свом сајту објављује позив за пријаву кандидата за ову престижну јапанску стипендију.
Услови за одобравање стипендије су следећи:
* Било би пожељно да кандидат у одређеном степену (“to some degree“) говори и чита јапански, али то није обавезно.
Влада Јапана може увести посебна ограничења када је у питању путовање у Јапан, те Вас молимо да пажаљиво прочитате услове за пријаву у Водичу који се сваке године објављује у време објављивања самог конкурса. ИТО фондација не даје финансијску подршку за студирање на даљину, изабрани кандидати морају своју стипендију реализовати у Јапану.
Са кандидатима који уђу у ужи избор биће организован разговор, како би кандидати могли добити номинацију Универзитета у Београду.
Љубица Димитријевић, заменик руководиоца Сектора за међународну и међууниверзитетску сарадњу
Универзитет у Београду
Студентски трг 1
11000 Београд
+381 11 3207455
Универзитет у Београду постао је 11. септембра 2019. године члан европске универзитетске алијансе Серкл Ју (Circle U.). Алијанса се формира у контексту Иницијативе европских универзитета и развоја европских интеруниверзитетских кампуса коју спроводи Европска комисија.
Чланице алијансе су, поред Универзитета у Београду, следећи престижни универзитети: Хумболтов Универзитет у Берлину (Немачка), Универзитет у Бечу (Аустрија), Кингс Колеџ у Лондону (Велика Британија), Католички универзитет у Лувену (Белгија), Универзитет у Орхусу (Данска), Универзитет у Ослу (Норвешка), Универзитет у Пизи (Италија) и Универзитет Париз-Сите (Француска).
Академске катедре Circle U. су жила куцавица алијансе. То је академско особље које својим радом повезује свих седам универзитета посвећујући се заједничким активностима у планираним оквирима. Сваки универзитет именује по пет катедара током иницијалног периода 2021-2023, што чини укупно 35 ангажованих наставника и истраживача у почетној фази развоја алијансе. Академске катедре ће подстицати нове моделе универзитетске сарадње и партнерства, који ће се развијати на универзитетима у саставу Circle U.
UniAdrion је „мрежа универзитета“ (из Италије, Грчке, Словеније, Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Србије) која је основана са циљем да створи трајну везу између универзитета и истраживачких центара из Јадранско-јонског региона. UniAdrion подстиче сарадњу између универзитета и истраживачких центара, углавном кроз реализацију дидактичких иницијатива, као што су Мастер програми, разне обуке, летње школе, постдипломски Joint Degree програми.
Курсеви могу, такође, да предвиде и прикупљање података и стварање базе података. Главна карактеристика UniAdrion пројеката је мултидисциплинарни приступ, а студијски програми су организовани према неколико тема које се односе на културно наслеђа, заштиту животне средине, културни туризам, луке и трговинске односе.
UniAdrion Секретаријат
Polo Scientifico-Didattico di Forlì – Universita’ degli Studi di Bologna Via Volturno 7 – 47100 Forlì, Italy
Тел: +39 0543 37 43 12/23/35
Faкс: +39 0543 37 43 32
Federica Fantini: federica.fantini7@unibo.it
Giulia Ortali: giulia.ortali@unibo.it
Алпен-Адриа Ректорска конференција (AARC) је универзитетска мрежа, која се састоји од преко 40 универзитета са алпско-јадранског региона а обухвата и Западни Балкан од 2011. године (Албанија, Аустрија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Немачка, Мађарска, Италија, Србија и Словенија). Главни циљ ове мреже је унапређивање међунационалног дијалога и прекограничне сарадње у областима високог образовања и научног истраживања између високошколских институција широм региона, као и трансдисциплинарне сарадње са различитим партнерима у областима културе, индустрије, друштвених наука, пословања и јавних институција.
ААРЦ сарађује са потребним институцијама Европске уније у научно-истраживачком раду и у различитим циклусима високог образовања, укључујући доживотно учење, а пружа подршку и у размени и сарадњи наставника и студената у свим академским областима.
ААРЦ верује да хармонична коегзистенција и ефикасна сарадња чине карактеристике и специфичности културног пејзажа региона алпско-јадранског региона и обавезује се на јачање кохезије европских нација, као и на сарадњу високошколских установа унутар и изван Европске уније. Научни одбор ААРЦ је оперативно језгро ове универзитетске мреже. Научни одбор је одговоран за предлагање активности и пројектних идеја, које ће се реализовати у оквиру ове мреже. Сви чланови Научног одбора су званични учесници састанака универзитетске мреже ААРЦ.
Стални секретаријат је истовремено сервисни центар за чланове мреже ААРЦ, као и контакт за јавност. Седиште ове мреже је Алпен-Адриа Универзитет у Клагенфурту. Стални секретаријат има пратеће послове у области административне организације и комуникације. Његови задаци обухватају: администрацију веб странице мреже ААРЦ, умрежавање са секретаријатима других ректорских конференција и образовних удружења, као и све иницијативе које се баве институционалним задужењима универзитетске мреже ААРЦ.
AARC Стални Секретаријат
Алпен-Адриа Универзитет у Клагенфурту
Universitätsstraße 65-67, 9020 Klagenfurt, Austria
+43 463 2700 9275
aarc.secretariat@aau.at
Европска асоцијација универзитета (ЕУА) заступа и пружа подршку институцијама високог образовања из 47 земаља, пружајући им јединствени форум за сарадњу и омогућујући им да држе корак са најновијим трендовима у високом образовању и истраживању политике.
Чланови асоцијације су европски универзитети који су укључени у наставу и истраживање, националних удружења ректора и других организација активних у области високог образовања и истраживања.
ЕУА игра значајну улогу у обликовању будућег европског високог образовања и истраживања захваљујући свом јединственом познавању сектора и разноврсности својих чланова. ЕУА је резултат спајања Асоцијације европских универзитета (CRE) и Конфедерација конференција Европске уније Ректора, које је договорено у Саламанки, Шпанија, 31. марта 2001.
Универзитет у Београду је члан ЕУА као индивидуални члан и као део Конференције универзитетâ Србије (КОНУС).
Универзитетску франкофону агенцију чини 944 франкофона универзитета, колеџа, универзитетске мреже и научно-истраживачки центра у 166 земаља света. Основана пре 60 година, представља једну од највећих асоцијација у области науке и високог образовања на свету.
Три основне области које АУФ покрива су квалитет образовања, истраживања и управљања универзитетом, могућностима за запошљавање свршених дипломаца и професионално усавршавање, као и улога коју универзитет има у друштвено-економском развоју.
АУФ промовише везу између установа високог образовања и научно-истраживачких институција на пројектима који за циљ имају значајно побољшање академских система образовања. АУФ сарађује са великим бројем различитих огранизација, укључујући приватне компаније и фондације, владе, националне агенције за развој, међународне и невладине организације и академска, научно-истраживачка и културна удружења и асоцијације.
АУФ је присутан у преко 40 земаља кроз мрежу од 59 регионалних канцеларија. Седиште Агенције подељено је између Монтреала и Париза. Десет регионалних канцеларија надлежно је за следеће регионе: Централну, Северну и Западну Африку; Северну, Јужну и Централну Америку; Азијско-пацифички регион; Карибе; Централну и Источну Европу; Западну Европу, Блиски исток и Индијски океан. Седам административних канцеларија, 36 франкофоних „дигиталних кампуса“ и четири Франкофона института посвећена обуци, саветовању и истраживању употпуњују мрежу регионалних канцеларија..
Bureau National AUF Bulgarie
15, Bul. Tzar Osvoboditel, Sofia, Bulgarie
+ AUF – Europe Centrale et Orientale
Téléphone: +359 2 955 95 71
Courriel : bureau-bulgarie@auf.org
Асоцијација је основана 1990. године са циљем умрежавања и јачања сарадње између водећих европских универзитета за уметност, дизајн и медије. CUMULUS је основан као платформа за подстицање сарадње и мобилности студената и факултета у оквиру програма Европске уније Еразмус.
Асоцијација је добила званичан статус удружења 2001. године, а добила је међународни карактер 2006. године, и од тада је наставила да се шири и тренутно обухвата шест континената и функционише као непрофитно глобално удружење са седиштем у Финској.
Асоцијација од ове године броји 358 чланова из 67 земаља.
CUMULUS представља динамични екосистем за интернационализацију и глобалну мобилност, размену знања и сарадњу у области наставе уметности и дизајна, истраживања и праксе.
Дунавска ректорска конференција је основана 1983. године на састанку у Бечу од стране ректора универзитета у Улму, Линцу, Бечу и Будимпешти. ДРЦ је мрежа 56 универзитета из 13 земаља.
Главни задатак ДРЦ је побољшање високог образовања у области наставе и истраживања у региону, и то путем успостављања и омогућавања билатералних и мултилатералних контаката између универзитета: Координација идеја и активности кроз размену информација, унапређивање сарадње од заједничког интереса да би се допринело стабилности и развоју отвореног и демократског друштва у Европи.
Идеја о оснивању заједничке платформе Дунавске ректорске конференције универзитета чланица представљена је и усвојена почетком 2007. године на састанку Сталног комитета у Марибору. Наглашено је да универзитети ДРЦ треба да имају не само јасну и корисну веб страницу, већ и место где могу да комуницирају и размењују пројекте и идеје. Ова платформа пружа универзитетима, факултетима, институтима, одељењима, групама и појединцима, који су чланови Дунавске ректорске конференције, могућност да представе своје интересе у вези са истраживањима, разним активностима и достигнућима, као и прилику да промовишу своје најпопуларније програме дипломских и постдипломских студија.
ДРЦ се консултује са националним и међународним организацијама, као што су националне Ректорске конференције, ЕУА, УНЕСЦО, ЕУ, Савет Европе итд.
ДРЦ организује конференције, семинаре, летње школе и учествује у пројектима које финансира ЕУ. Исто тако учествује у радним групама Стратегије Европске Уније за Дунавски регион.
Једна од најзначајнијих изазова са којима се европске институције високог образовања у Европи суочавају је такмичење са другим високообразовним институцијама у Европској Унији и широм света. Да би се то постигло, институција треба да побољша квалитет образовања, истраживања, иновација и да активно учествује у европском региону.
Црноморска универзитетска мрежа представља оквир за сарадњу академских институција са подручја Црног мора, олакшавајући међууниверзитетску сарадњу и стварање синергије између образовања, научног истраживања, иновација и културе. Од свог оснивања 1998. године, БСУН је организовао различите догађаје ради олакшавања дебата, размене добрих пракси и спровођења заједничких пројеката.
Тренутно, Мрежа обухвата 117 универзитета из 12 земаља чланица Мреже: Албанија, Јерменија, Азербејџан, Бугарска, Грузија, Грчка, Молдавија, Румунија, Србија, Руска Федерација, Турска и Украјина.
БСУН је један од оснивача Иницијативе Уједињених нација „Академски утицај“ (УНАИ), и од 2011. године координише УНАИ центром за одрживост.
Од 2005. године, БСУН је придружени члан Европске универзитетске асоцијације (ЕУА), а сарађује са Асоцијацијом евроазијских универзитета од 2009. године, Мрежом каспијских универзитета од 2009. године и са Мрежом медитеранских инжењерских школа од 2010. године.
БСУН је секторски партнер за дијалог у Организацији за економску сарадњу Црног мора (BSEC) и тесно сарађује са BSEC Парламентарном скупштином, Европском комисијом и Програмом науке НАТО-а.
Мрежа има правни статус међународне ad-hoc организације и основана је током Друге ректорске конференције универзитета Црног мора, одржаног у Констанци од 9. до 12. јула 1998. године, на Универзитету у Констанци „Овидиус“.
Институционална мрежа универзитета главних градова Европе (UNICA) основана је 1990. године. Реч је о мрежи која окупља 49 универзитета из 37 европских престоница, са укупно преко 160.000 запослених и 1.900.000 студената (закључно са 2017.).
Циљ организације јесте успостављање и одржавање међународне академске институционалне сарадње у оквиру Европског простора високог образовања (European Higher Education Area). UNICA такође представља платформу путем које институције-чланице могу утицати на стратешке промене у областима истраживања, образовања, универзитетске администрације и ширег друштвеног ангажмана.
У циљу остваривања ових циљева UNICA преноси ставове својих чланица европским институцијама и органима власти на свим нивоима. Са друге стране, своје институције-чланице информише о различитим европским иницијативама и програмима и подржава њихово учешће у истим. UNICA je веома активна у области имплементације европских пројеката и као координатор и као партнер.
Када је реч о унутрашњој организацији, она се базира на раду три тела: Генералној скупштини, Надзорном комитету те Комитету за међународну сарадњу. Генерални секретаријат UNICA-e у Бриселу бави се стратешким питањима и администрацијом.
UNICA активно учествује у раду релевантних тела ЕУ из области образовања, културе и истраживања како би ставови и препоруке њених чланица били на прави начин представљени током процеса креирања и развоја релевантних европских образовних политика.
Генерална скупштина одржана 2013. у Риму гласала је за пријем Универзитета у Београду у чланство UNICA-e.
CESAER је асоцијација водећих европских универзитета у области природно-математичких и техничко-технолошких наука. Основана је 1990. године као „Conference of European Schools for Advanced Engineering Education and Research“, али данас као свој назив користи само скраћеницу CESAER, уз слоган „the strong and united voice of universities of science and technology in Europe“.
Асоцијација окупља 58 истраживачких универзитета из 28 земаља Европе и њеног окружења. CESAER је признат као заинтересована страна и репрезентативна организација од стране Европског парламента, Европске комисије и Европског истраживачког савета за питања Европског истраживачког простора, Европског образовног простора и Европске стратегије за универзитете. CESAER делује кроз радне групе у областима одрживости, отворености науке и технологије, образовања, иновација, стандарда, људских ресурса и одрживог финансирања.
Генерална скупштина CESAER упутила је 18. октобра 2019. званичан позив за приступање у чланство Универзитету у Београду, који је постао чланом ове асоцијације 1. јануара 2020. године.
CESAER
Secretariat
Kasteelpark Arenberg 1
Box 2200
LEUVEN
BELGIUM
Савез међународних научних организација (ANSO) је непрофитна, невладина међународна научна асоцијација основана 2018. године на основу општих принципа „узајамних саветовања, узајамних напора и узајамногог дељења“ којих се придржава кинеска иницијатива „Појас и пут“ у циљу промовисања заједничког напретка и достизања Циљева одрживог развоја Уједињених нација.
Чланице АНСО обухватају националне академије наука, универзитете, истраживачке институте и међународне организације. ANSO је посвећен давању доприноса иницирању и спровођењу иновативних међународних научних пројеката са земљама чланицама и другим партнерима ради остваривања визије ANSO и помагања да се изгради заједница читавог човечанства усмерена ка заједничкој будућности. Наука, технологија, иновације и изградња капацитета су од суштинског значаја за напредак и добробит људског друштва, а АНСО је посебно заинтересован за партнерство са онима који желе да сарађују у овим настојањима. Главне активности ANSO су организовање и подршка научним и технолошких програмима и иницијативама усмереним на живот и добробит људи, посвећене проблемима питке воде, одрживе пољопривреде, заштите животне средине, контроле дезертификације, смањења сиромаштва и јавног здравља. Од октобра 2019. године Универзитет у Београду налази се у чланству ANSO.
ANSO SECRETARIAT
No.16 Lincui Road
Chaoyang District
Beijing
China
