Остваривањем Плана научноистраживачког рада, Универзитет у Београду доприноси реализовању мисије делотворног националног истраживачког и иновационог система интегрисаног у Европски истраживачки простор који се ослања на партнерства у земљи и иностранству и доприноси економском расту, друштвеном и културном напретку, подизању стандарда грађана и квалитету живота.
Фонд за науку Републике Србије је државна организација која пружа подршку научно-истраживачкој делатности. Основан је у марту 2019. године са циљем обезбеђивања услова за континуирани развој научно-истраживачких и развојних активности у Републици Србији, неопходних за напредак друштва заснованог на знању. Активности се реализују преко научних, технолошких и развојних програма. Програми Фонда за нуку треба да одговоре на различите друштвене изазове и потребе. Програми подржавају технолошки развој, напредне и иновативне идеје, развој кадрова, лабораторија и истраживања, изградњу научне инфраструктуре, интеграцију у међународне научне токове, сарадњу науке и привреде и друге теме од стратешког и друштвеног значаја.
Релевантне информације о програмима Фонда за науку истакнуте су на званичној страници
Пројекти у оквиру програма Фонда за науку финансирају се путем јавних позива, који се оглашавају на званичној страници.
Хоризонт Европа је оквирни програм ЕУ за истраживање и иновације за период 2021-2027. Овај програм подељен је на 3 стуба, а сваки од њих се састоји од одређених тематских одељака који обухватају сопствене радне програме.
Подржава нове истраживачке пројекте, финансира стипендије за искусне истраживаче, мреже за обуку и размену докторанада, и улаже у истраживачке инфраструктуре врхунске класе.
Подржава истраживања повезана са друштвеним изазовима и јача технолошке и индустријске капацитете кроз шест кластера
(Здравље; Култура, креативност и инклузивно друштво; Цивилна безбедност; Дигитализација, индустрија и свемир; Клима, енергетика и мобилност; Храна, биоекономија, природни ресурси, пољопривреда и животна средина)
и пет мисија
(Прилагођавање климатским променама; Канцер; Климатски неутрални и паметни градови; Здрави океани, мора, приобалне и копнене воде; Здраво тло и храна),
укључујући и Заједнички истраживачки центар.
Има за циљ да Европу учини предводником иновација које стварају нова тржишта, као и да помогне у развоју укупног амбијента иновација у ЕУ и пружи подршку технологијама које подстичу интеграцију троугла знања о образовању, истраживању и иновацијама.
Детаљне информације о програму и о актуелним позивима налазе се на званичној страници Horizon Europе
Информације о могућности пријављивања пројеката чији би носилац био Универзитет у Београду доступне су на страници Пријава пројеката.
Хоризонт 2020 има за циљ да се, у односу на FP7, интензивније фокусира на иновације и активности блиске тржишту. Европски истраживачки савет је добио више средстава, а такође је већа пажња посвећена подручјима са мање развијеном научном инфраструктуром и малим и средњим предузећима. Хоризонт 2020 чине три главне теме: Изврсност у науци (Excellence in Science), Вођство у индустрији (Industrial Leadership) и Друштвени изазови (Social Challenges).
Више информација о томе шта је био програм Хоризонт 2020 може се наћи на званичној презентацији програма
Покренут од стране Рачунарског центра Универзитета у Београду у складу са жељом Универзитета да својим чланицама и целокупној научноистраживачкој заједници обезведи приступ информација о оквирном програму ЕУ за истраживање и иновације “Хоризонт 2020”.
Европски истраживачки савет (ERC) представља део оквирног програма Европске уније посвећеног истраживању и иновацијама. Европска комисија је основала ERC као независни научни савет са одговарајућим компетенцијама и буџетом за остваривање циљева унапређења услова за развој основних истраживања која би проширивала границе научног знања.
Информације о начелима делатности ERC као и врстама грантова и правила њихове доделе и коришћења могу се наћи на званичној интернет презентацији
Презентације са састанка 130 истакнутих истраживача о могућностима подршке пријавама за доделу грантова из програма ERC који је одржан у Ректорату Универзитета у Београду 2019. године
Република Србија је постала придружена чланица ЦЕРН-а 2012. године, а у пуноправном чланству је од 24. марта 2019. Године. Приказ пуноправних чланица дат је на слици десно.
У овом тренутку, четири научне институције из Србије активно учествују у пројектима и експериментима у ЦЕРН-у:
Универзитет у Београду:
Универзитет у Новом Саду:
Природно-математички факултет
Ове научне институције из Србије су укључене у експерименте ATLAS и CMS на акцелератору LHC, као и у експерименте ACE i NA61. Оне су такође активне и у оквиру нуклеарних експеримената на инсталацијама ISOLDE, као и у оквиру пројекта GRID computing.
ЦЕРН нуди бројне могућности у широком спектру дисциплина и на свим нивоима – од студентских пракси и докторских студија па све до сталних позиција. Сви кандидати са српским држављанством имају право да конкуришу за све сталне позиције у ЦЕРН-у, као и за све ЦЕРН-ове студентске, сарадничке и стипендијске програме. ЦЕРН такође нуди разноврсне програме за тренирање наставника и техничара различитих профила.
Од октобра 2019. године Универзитет у Београду налази се у чланству Савеза међународних научних организација (Alliance of International Science Organizations – ANSO), формираног у оквиру кинеске иницијативе “Појас и пут”. Чланице ANSO (институти, универзитети и међународне организације) у сарадњи покрећу и остварују заједничка истраживања посвећена горућим проблемима везаним за промене животне средине, зелени развој, добробит људи и одрживи развој. Истраживања су усмерена на следећа посебна подручја:
Климатске промене и адаптација, Природне катастрофе, Извори воде и безбедност воде, Загађење ваздуха и људско здравље, Екосистем и биодиверзитет, Сузбијање дезертификације, Енергетска безбедност, Научно-технолошка политика и стратегија одрживог развоја, Big Data, Пољопривреда и безбедност хране, Јавно здравље, Ублажавање сиромаштва, Смањење катастрофа и Трансфер технологије.
Релевантне информације о Програму колаборативних истраживања ANSO доступне су на званичној страници: ANSO Collaborative Research
Национални институти за здравље – National Institutes of Health (NIH) представљају основну државну установу Сједињених Америчких Држава одговорну за биомедицинска истраживања и истраживања у области јавног здравља. Истраживачи са универзитета и других организација изван NIH могу да подносе пријаве за финансирање пројеката научноистраживачког рада у оквиру NIH. Постоје различити механизми финансирања у зависности од различитих врста пројеката (основна истраживања, клиничка истраживања, итд.) и од фаза у каријери истраживача (млади истраживачи, последокторско усавршавање, итд.). NIH редовно објављује конкурсе везане за своје истраживачке приоритете.
Релевантне информације о програмима NIH објављују се на званичној страници NIH Research & Training
Обавештења везана за финансирање пројеката налазе се на званичној страници Grants & Funding – https://www.nih.gov/grants-funding