Шта је то религија? - Званична блог страница мултидисциплинарних Студија при Универзитету у Београду

Шта је то религија?

Autor:
Славиша Костић
Славиша Костић

Данас је религија део семантичног система који укључује и мит, духовност, мистично искуство, рашчаравање, холистички приступ здрављу и самопомоћ. Проучавање религије су одувек диктирале ововремене перспективе, конкретне ситуације и специфична гледишта.

Студијски програм Религија у друштву, култури и европским интеграцијама има за циљ да уведе мастер студента у проучавање религије, управо да би му омогућио спознају снаге које религије поседују, да би могао разумети светску културу, историју, као и савремена политичка и економска кретања што је немогуће без разумевања релевантних религија и што ће га припремити за озбиљан научни рад. У многим земљама у свету религиолози се ангажују да би могли доставити своја истраживања политиколозима, економистима, радити паралелна истраживања са психолозима… Поготово је од значаја приступ таквим културама као што је хиндуистичка која уместо речи религија користи реч дарма, при чему је она за хиндуисту sanatan dharma (вечна религија). Дарма у овом случају подразумева поредак света, како ствари функционишу, у религијском, друштвеном и природном окружењу.  Тако свака особа има своју дарму која зависи од његовог животног назначења: рецимо студент мора да учи, ожењени морају да подижу децу, али дарма такође зависи и од положаја породице који од појединца одређује да ли ће бити војник, дрвосеча, лекар…

Битну ставку свакако има покушај извођења дефиниције самог појма религије од стране таквих религиолога попут Мирче Елијаде, Жилијена Рије и Роберта Сeгала, који су сматрали да религија настаје када и људски род који покушава да успостави везу са Богом. Са друге стране социолози, антрополози, психолози, економисти и политиколози су желели да укажу да је религија саставни део културе, обједињује друштвене улоге, развија ум, или стимулише економију а не само да остварује везу са Богом или омогућава приступ трансцедентном. Другим речима њих занима зашто верници желе да имају заједницу са Богом. За Карла Густава Јунга и Емила Диркема религија је имала благотворно дејство по друштво и појединца. Научници попут Виктора Франкла, Питера Бергера и Клифорда Герца сматрају да религија заправо јесте трагање за смислом живота. По њима човек трага за егзистенцијалним значењем; он настоји да објасни, подржи или оправда своје искуство.

По религиолозима попут Малори Нија религија није нешто што има некакву одређену суштину нити само игра одређену улогу у друштвеном, културном или психолошком аспекту живота како појединца тако и целог друштва. Стога он са правом указује да свако ко напоредо проучава религију и културу не доноси олако дефиниције које су недоречене него да се усмери на чињеницу да у многим културним контекстима наилазимо на поље културних активности које можемо означити као религија. Тако рецимо јудаизам одређује идентитет Јевреја. За муслимане је опет ислам начин живљења. Другим речима уколико би нас занимао само друштвени контекст одређене религије онда је измештамо у социологију религије, уколико нас само занима психолошки доживљај религиозне особе онда је то више ствар психологије религије него саме религије. Поред тога проучавању религије се мора приступити на интердисциплинаран начин: обухватити философију, антропологију, политикологију, економију, теологију, социологију и психологију али остати доследан занимању за религију као такву. Религиолога у свему овоме занима порекло и функција религије. Међутим за озбиљан приступ религији је потребно и исправно разумевање културолошког контекста одређене епохе: по Августину религија је подразумевала семантичан систем који укључује веру, побожност, богослужење, етику и естетику Доброг и Лепог. Данас је религија део семантичног система који укључује и мит, духовност, мистично искуство, рашчаравање, холистички приступ здрављу и самопомоћ. Проучавање религије су одувек диктирале ововремене перспективе, конкретне ситуације и специфична гледишта.

Уколико исправно приступимо проучавању савремене секуларизације, што и јесте једна од битних ставки у овом студијском програму, која по некима подразумева изгон религије из јавне сфере, увидећемо да је она омогућила посебно у Западној Европи, расцветавање веровања у натприродно, нпр. појаву нових религијских покрета и приватизацију религије, веровање без припадања конкретним верским заједницама.  У посткомунистичким друштвима – земљама Западног Балкана, ослобођење од комунистичких режима је омогућио повратак традиционалним црквама, што се карактерише код социолога попут Питера Бергера и Зигмунда Баумана као постсекуларност. Изучавање религиозности миграната показује да долази до појачане религиозности услед миграција, због чега мигрант сматра да бивајући посвећен својој религији остаје веран својој културолошкој матрици. Такође увидећемо да су другачије норме протестантског хришћанства у библијском појасу који заузима већи део јужних и део југозападних крајева Сједињених Америчких Држава од рецимо протестантског хришћанства у Немачкој или разлику и улогу ислама у Ирану и Ираку. Ово засигурно указује на свеобухватност феномена религије чиме се може ући у један сегмент који није за неког само покушај једног духовног узрастања већ разумевање нечега што је давало колективну снагу и идентитет народима, појединцима али и омогућило и  злоупотребе. У ствари боље је да целу ствар сведемо на следећу тезу: ради се заправо о томе шта јесте аутентично а шта неаутентично испољавање религије.

 

Извори:

Hinnels, R.John. Why study religions? The Routledge Companion to Study of Religion. Edited by John R.Hinnels, USA, Canada, 2005, 5-20.

Segal, Robert. Theories of Religion. The Routledge Companion to Study of Religion. Edited by John R.Hinnels, USA, Canada, 2005, 49-60.

Nye, Malory. Religion. The Basics, 2nd edition (2008, Routledge).












Религија у друштву култури и европским интеграцијама

Студијски програм Религија у друштву, култури и европским интеграцијама има за циљ да се интердисциплинарно и компаративно расветли феномен религије и њена улогу у друштву, култури и савременим процесима европских и светских интеграција. Код нас до сад није постојао програм сличан овоме.

На студијском програму Религија у друштву, култури и европским интеграцијама студенти стичу образовну основу и конкретна знања о феномену религије, њеној улози у савременом друштву, култури и процесима европских и светских интеграција, кроз компаративан и интердисциплинаран приступ. Студије омогућавају унапређење знања о религијама, дају припрему неопходну за праћење и компетентно учествовање и анализирање међурелигијског и међуцрквеног дијалога, правно тумачење положаја Цркава и верских заједница у савременој Европи, анализу секуларног и религијског аспекта савременог европског друштва.

Завршетком студија кандидати стичу научни назив Мастер религиолог.