Вештачка интелигенција, мачак Пантер и обавезно Rock ‘n’ Roll - Званична блог страница мултидисциплинарних Студија при Универзитету у Београду

Вештачка интелигенција, мачак Пантер и обавезно Rock ‘n’ Roll

Autor:

“Прво предавање почело је музиком Пинк Флоyда, а наставило се примерима Јава кода у вези са њиховим албумима”, каже Алекса, студент докторских академских студија Интелигентни системи. Због овог искуства током основних студија програмирања на ФОН-у остао је заљубљеник у Јаву, а две године касније се запитао ,,Да ли је могуће развити неки интелигентан музички систем?”. Одговор је пронашао на докторским студијама, које су осмишљене са идејом да се студентима након завршених студија омогући усавршавање у некој области рачунарства.

“Кроз консултације са професором дошао сам до закључка да би у оквиру завршног рада могао да израдим систем за препоруку музике. Од тада Интелигентни системи, поред програмирања и музике, постају мој трећи хоби – нешто сто радим између Јаве и сна”, каже Игор Јовић који се сада бави применом вештачке интелигенције у различитим областима.

Студенти који заврше докторске академске студије на студијском програму Интелигентни системи, постају оспособљени да воде истраживања која укључују технике и технологије интелигентних система, као и да решавају како реалне проблеме из праксе, тако и сложене проблеме у новом или непознатом окружењу.

Никола Нонковић решио је да своја знања из молекуларне биологије усаврши кроз мултидисплинарне докторске студије на Универзитету у Београду. “На докторским студијама сам имао прилику да сретнем професоре са различитих факултета којима је заједничка љубав према вештачкој интелигенцији. Предавања се одржавају суботом, што је људима које раде веома значајно. Слушао сам анегдоте о неуронским мрежама из 90-их, како се симулацијом роја честица или еволуције могу решити многи оптимизациони проблеми и још много тога.”

Никола се недавно запослио у малој биоинформатичкој фирми у Београду, где је већ на првом пројекту применио знање добијено о Сематичком Веб-у, онтологијама и НЛП-у.
“У модерном свету где број података који имамо експоненцијално расте, где је мултидисциплинарност постала нужност уколико стремимо ка нечем јединственом, лепо је бити део свега тога, а опет бавити се оним што потиче из личног интересовања”, објашњава Никола.

Несвакидашња предавања, мултидисциплинарни приступ и истраживачки рад су оно што ове студије чини јединственим. Катарина Митровић, асистенткиња на Факултету техничких наука у Чачку сматра да су докторске студије одлична прилика за унапређење професионалне каријере.

“Предавања су била организована сваке суботе тако да су могли да присуствују и запослени и они који долазе из далека, и сваки пут нам је нови професор презентовао своју област. На тај начин нам је било омогућено да се упознамо са свим деловима вештачке интелигенције обухваћеним овим програмом и да изаберемо ужу област интересовања”, каже Катарина, којој је универзитетски мачак Пантер, додатно улепшавао присуство на предавањима.

Пре “похода на интелигентне системе” како каже, Даниел Полимац бавио се обрадом текста уз помоћ машинског учења на коментарима друштвених мрежа.

“Као пример тога, навео бих анализу изборних дебата између Доналда Трампа и Хилари Клинтон током изборне трке за мјесто предсједника САД 2016. године, заједно са анализом њихове изборне базе на подацима прикупљењим са Twitter-а. У погледу практичних знања која сам усвојио на докторским студијама, посебно бих издвојио рад са алгоритмима машинског учења, анализу друштвених мрежа, семантички веб и рачунарску обраду текстуалних података. С тим у вези, пронашао сам у групацији предмета који су у вези са примјеном вјештачке интелигенције као што су Интелигентна анализа података, Екстракција информација из текста, и Семантички веб, које сам надопунио снажним теоријским основама из предмета Машинско учење и Статистичке методе у вјештачкој интелигенцији.

Даниел тренутно ради на истраживачком пројекту из области примене ненадгледаног машинског учења на тексту и екстракције доменско независних онтологија.

Марко Шталматовић, кога посебно интересују неуронске мреже, као и семантички веб, каже да је тешко одлучити се за само једну област па препоручује да се више области споји у једну идеју која би била реализована кроз докторску дисертацију.

“Поручио бих свим будућим студентима да се слободно ослоне на професоре који ће да им помогну и да их охрабре. Такође, да се не уплаше мачка Пантера, који воли да изненадно скочи у крило током предавања, јер само жели да се мази”.












Интелигентни системи

Студијски програм докторских академских студија Интелигентни системи је осмишљен са идејом да студентима након завршених судија омогући усавршавање у некој области рачунарства, како би унапредили раније стечено знање и овладали методама и поступцима научно-истраживачког рада из разних области интелигентних система.

Студенти који заврше докторске академске студије на студијском програму Интелигентни системи, постају оспособљени да воде истраживања која укључују разне технике и технологије интелигентних система, као и да решавају како реалне проблеме из праксе, тако и сложене проблеме у новом или непознатом окружењу.

Конкретни циљеви студијског програма докторских академских студија Интелигентни системи су:

  • унапређење научно-истраживачког и стручног рада у области интелигентних система на Универзитету у Београду, као и у другим научно-истраживачким организацијама у којима ће радити будући доктори наука у овој области
  • постизање врхунских научних компетенција и академских вештина у мултидисциплинарној области интелигентних система
  • развој креативних способности решавања проблема у области интелигентних система и способности критичког мишљења
  • продубљивање знања у области интелигентних система које је усклађено са савременим правцима развоја ових система у свету
  • оспособљавање кадрова да самостално воде оригинална научна истраживања и развијају нове технологије у области интелигентних система

Студијски програм докторских академских студија Интелигентни системи развија код студената и компетенције попут: вештина и метода истраживања из области интелигентних система, прилагођавања процеса истраживања уз неопходан степен академског интегритета, способности објављивања истраживачких радова на националном и међународном нивоу, критичке анализе, процене и синтезе нових и сложених идеја, као и промовисања таквих идеја у циљу напретка пословања и друштва у целини. Уз такве компетенције, студенти су оспособљени да самостално решавају практичне и теоријске проблеме и организују и остварују развојна и научна истраживања, као и да се укључе у међународне научне пројекте који се односе на развој нових технологија у области интелигентних система.

Завршетком студија кандидати стичу звање: Доктор наука –  интелигентни системи.