Делић који је недостајао - Званична блог страница мултидисциплинарних Студија при Универзитету у Београду

Делић који је недостајао

Autor:
Марко Гаљак
Марко Гаљак

Да ли ми је знање које сам покупио на мастер студијама помогло? Дефинитивно! Са сигурношћу знам да сам из сваког предмета покупио барем понеки трик, технику или концепт који сада свакодневно користим. Свакако, предмет из ког сам на крају радио и мастер рад Рачунарска анализа друштвених мрежа, је предмет који ми је највише значио за каријеру. Вероватно се никада не бих сусрео са овом облашћу да нисам уписао Рачунарство у друштвеним наукама, а то је за мене био делић који је недостајао.

Шта сам конкретно добио од мастер програма Рачунарство у друштвеним наукама?

Уписао сам програм 2016. год. и био сам део друге генерације која је похађала ове мастер студије. Мој матични факултет је Географски факултет где сам похађао основне и мастер студије Демографије. Те године када сам уписао програм Рачунарства у друштвеним наукама сам био друга година докторских студија на Географском факултету. Код програма ме је привукао леп списак изборних предмета који су укључивали и предмете које су мене највише занимали а то су Рачунарска анализа друштвених мрежа, Анализа и визуализација података и Организација истраживања и статистика. То су предмети које су мене највише занимали. Осим ова три изборна предмета имао сам и два обавезна: Савремене рачунарске технологије и Квантитативно моделирање у друштвеним наукама.

Оно што је одмах било очигледно је чињеница да је су сви предмети прилагођени различитом степену предзнања које постоји код студената. То се показало као веома добра ствар јер је у мојој генерацији било студената са најразличитијих факултета (економски, учитељски, правни, филолошки итд.). Шта то значи у пракси? Пошто је било студената који практично нису знали ни Excel, они су из предмета Савремене рачунарске технологије учили основне и мало напредније функције Excel-а, док су они који су знали Excel, учили Access, а најнапреднији ниво био је SQL. Пошто сам ја већ имао доста предзнања, ја сам за свој завршни пројекат из овог предмета дизајнирао онлајн базу података са интерфејсом за уношење и предлгедање и мењање података (PHP, MySQL), али сличан пројекат је могао да буде урађен у Micorsoft Access-у који је, чини ми се, био најпопуларнији. Исто су тако код предмета Квантитативно моделирање у друштвеним наукама, анализа и завршни пројекат рађени у СПСС-у, али сам ја, желећи да усавршим своје знање у програмском језику Р, све статистичке анализе радио у том програмском језику. Исто је важило и за изборне предмете, а све у договору са професорима. Оваква флексибилност је мени много значила јер пре него што сам уписао ове мастер студије највише ме је бринуло то да ли ћу припадати на смеру? Припадао сам. Сви смо припадали.

Једна од предности овог мастер програма у односу на курсеве или неке основне студије јесте величина група. Предност малих група нарочито долази до изражаја код изборних предмета, где предавач појединцима може да посвети много више времена за време предавања, али и ван предавања. Моје искуство са свим професорима на овим мастер студијама је био да су итекако отворени за консултације, како мејлом, тако и уживо на својим матичним факултетима.

Мастер рад под именом „Примена програмског језика Р у рачунарској анализи друштвених мрежа – Пример избора у Србији 2016“ сам радио под менторством проф. Јелене Јовановић. Током тих 7.5 месеци колико је трајала израда мог мастер рада, ми смо разменили 81 мејл поруку, међу којима је много оних које су заузимале и више страна А4 папира, не рачунајући attachment-е. Одговоре на све своје мејлове сам добијао увек истог дана, а најчешће у року од пар сати. То је за моју менторку била озбиљна инвестиција времена. Проф. Јовановић ми је била истински ментор у најбољем смислу те речи, без и трунке сујете, третирајући ме као себи равног, а у исто време представљајући богат извор знања и искуства. Чињеница да сам изабрао сјајног ментора је мени била значајна и на неком мета нивоу, дакле не само да бих савладао технике којима сам се бавио у свом мастер раду, већ и због жеље да усавршим вештину академског писања.

После студија

Након завршених мастер студија наставио сам рад на својој докторској дисертацији, али сам и почео да тражим посао. Слао сам свој CV на неколико огласа које сам налазио на Инфостуду. После неколико месеци тражења посла запослио сам се у Catalyst Balkans, регионалној непрофитној организацији која прикупља податке о филанторпији, као CiviCRM Product Owner. Јако брзо је моја позиција у Catalyst-у еволоуирала у нешто сасвим другачије од оригиналне позицијем, тј. у позицију Data Scientist-а. Наиме, пошто сам упознао њихове податке и процес рада показао сам им шта све може да се уради са подацима које поседују, кроз веб апликацију за анализу и визуализацију података коју сам за њих креирао. Непуних шест месеци након свој првог запослења добио сам понуду за посао једне компаније за позицију Senior Data Scientist за шта су ми су ми понудили дупло више од онога што сам до тада зарађивао. У том тренутку сам имао пред собом два пута један је био да останем у својој непрофитној организацији и да радим оно што волим у јако опуштеном окружењу где ћу имати више слободног времена и мање стреса или ћу да идем корпоративном путањом која би била далеко лукративнија, али би вероватно значила да бих морао да се одрекнем докторских студија. На крају сам остао у Catalyst-у, искористивши понуду од компаније која ме је врбовала да извучем велику повишицу.

Шест месеци касније отвара ми се нова прилика. Овог пута то је прилика коју сам чекао неколико година, да радим као истраживач у Институту друштвених наука. Ту понуду нисам могао да одбијем. Тренутно радим у Институту друштвених наука као истраживач сарадник, а свој ангажман у Catalyst-у сам наставио као консултант. Понуде за посао добијам и даље.

Шта можемо да закључимо?

Мој CV експлодира неколико месеци пошто сам завршио мастер студије Рачунарство у друштвеним наукама. Да ли ми је парче папира помогло? Можда. Да ли ми је знање које сам покупио на мастер студијама помогло? Дефинитивно! Са сигурношћу знам да сам из сваког предмета покупио барем понеки трик, технику или концепт који сада свакодневно користим. Свакако, предмет из ког сам на крају радио и мастер рад Рачунарска анализа друштвених мрежа, је предмет који ми је највише значио за каријеру. Вероватно се никада не бих сусрео са овом облашћу да нисам уписао Рачунарство у друштвеним наукама, а то је за мене био делић који је недостајао.












Рачунарство у друштвеним наукама

Студијски програм Рачунарство у друштвеним наукама осмишљен је као програм у коме би студенти који су завршили основне академске студије у некој од области друштвених наука (правне науке, економске науке, филозофија, психологија, социологија, демографија…), савладали коришћење савремених рачунарских технологија у друштвеним наукама. Студенти стечена знања могу применити уз коришћење савремених Интернет технологија и сервиса, разних софтверских алата, као и на начин који је обогаћен квантитативним анализама.

Потреба за студијским програмом проистиче из чињенице да је све већа потражња за стручњацима из области друштвених наука који у свом послу интензивно користе савремене технологије. Понуда послова, кретања на тржишту, као и трендови у привреди, друштву, органима државне управе и другим јавним институцијама, недвосмислено указују на ту чињеницу. Студије су акредитоване за извођење на српском и енглеском језику.

Завршетком студија кандидати стичу академски назив Мастер рачунарства у друштвеним наукама.