Кад порастем бићу - академски дигитално писмена - Званична блог страница мултидисциплинарних Студија при Универзитету у Београду

Кад порастем бићу – академски дигитално писмена

Autor:
Јелена Станојевић
Јелена Станојевић

Један од најбољих америчких образовних технолога, Џон Холт, је рекао да учење није исход подучавања, већ исход активности оних који уче. Богатство науке је размена знања, комуникација, свакодневно истраживање. Све претходно обухваћено је једним, ја волим да га тако назовем, мастер алатом, који у свакодневном говору зовемо интернет.

Пре тачно десет година сам уписала основне студије. Нисам баш много знала шта је та велика прича о академском знању и искуству, али сам знала да ми се Капетан-Мишино здање на Студентском тргу јако допада. Сада, 10 година касније нисам ни сигурна да ли сам у том моменту уписала факултет на Платоу зато што ми се архитектура целе те целине допадала или зато што сам знала где идем и како ће то студирање изгледати. Једно је сигурно, нисам знала шта ћу бити кад порастем.

Било како било, свака наредна година је имала своја правила и свака ме је учила неким новим академским вештинама – од саме реторике која је од првог дана на предавањима била нешто потпуно другачије у односу на дотадашње образовање, до писања академских радова који су, авај, имали своја правила – стилска, тематска, правила форме… Па сам онда научила да је богатство науке размена знања, комуникација, свакодневно истраживање. Све претходно обухваћено је једним, ја волим да га тако назовем, мастер алатом, који у свакодневном говору зовемо интернет.

Сви умемо да користимо интернет, активни смо на друштвеним мрежама, размењујемо са колегама материјале за учење, цитирамо електронске изворе у својим академским радовима. Једини феномен који прати развој науке је развој информационо комуникационих алата, а чини се да ми (друштвењаци) користимо њихове минимуме. Велики репозиторијуми материјала, виртуелне библиотеке, стручни онлајн текстови и часописи, све је то само део онога што постоји онлајн.

Али да ли сви знамо шта све тај исти интернет има да понуди? Да ли знамо да се поједини веома корисни алати развијају брже него наука? Да ли знамо колико заправо може неки од тих алата да нам олакша академски живот са једне стране, а са друге и радни век?

Коришћење свих ових алата, али и њихова генерална спознаја се одавно дешавају кроз засебне академске програме ван овог региона. Ми, који и нисмо баш техничка лица, углавном са друштвених наука, смо емпиријски свесни корисности употребе, али до скоро нисмо имали где да академски научимо како да унапредимо своје науке кроз ИКТ.

Срећом, у зграду ректората, моје омиљено Капетан-Мишино здање се пре пар година уселио академски мастер програм – Рачунарство у друштвеним наукама и тиме су мени (љубитељу технологије, типичном студенту друштвених наука и љубитељу екстеријера и ентеријера овог архитектонског остварења) и многима попут мене остварени давно зацртани академски циљеви. Курикулуми који уводе у стварање академске свести о ИКТ-у са најразличитијих аспеката, објашњавају употребу, али и злоупотребу најраспрострањенијих онлајн и офлајн алата данашњице – од психологије и андрагогије, преко статистике –  до информатике; они не смештају науку у оквир, већ стварају простор за њено ширење и развој. Кроз изборне курикулуме може чак и да се усмери на неку нову област. Заправо, мислим да је готово немогуће да се не деси баш то – од толико понуђеног, тешко је да вас бар једна ствар не заинтересује да се њоме бавите.

И ево ме данас, пишем своју историју са Платоа као запослена у области коју сам академски развила на програму Рачунарства у друштвеним наукама и припремам се за нови круг – докторске студије. Поред сјајне референце која упућује на то да сте академски дигитално писмени, овај програм мотивише, упућује на интеракцију и константно усавршавање.

Један од најбољих америчких образовних технолога, Џон Холт, је рекао да учење није исход подучавања, већ исход активности оних који уче. На овом програму предавачи предлажу активности, на интерактивне начине упознају полазнике својих курсева са новим темама за истраживање. На овом програму, након свих других подједнако важних академских периода мог образовања могу рећи да сам постала – академски дигитално писмена и то ме чини лично веома мотивисаном, али и веома конкурентном на тржишту рада.












Рачунарство у друштвеним наукама

Студијски програм Рачунарство у друштвеним наукама осмишљен је као програм у коме би студенти који су завршили основне академске студије у некој од области друштвених наука (правне науке, економске науке, филозофија, психологија, социологија, демографија…), савладали коришћење савремених рачунарских технологија у друштвеним наукама. Студенти стечена знања могу применити уз коришћење савремених Интернет технологија и сервиса, разних софтверских алата, као и на начин који је обогаћен квантитативним анализама.

Потреба за студијским програмом проистиче из чињенице да је све већа потражња за стручњацима из области друштвених наука који у свом послу интензивно користе савремене технологије. Понуда послова, кретања на тржишту, као и трендови у привреди, друштву, органима државне управе и другим јавним институцијама, недвосмислено указују на ту чињеницу. Студије су акредитоване за извођење на српском и енглеском језику.

Завршетком студија кандидати стичу академски назив Мастер рачунарства у друштвеним наукама.