Највише од свега што можемо да будемо... - Званична блог страница мултидисциплинарних Студија при Универзитету у Београду

Највише од свега што можемо да будемо…

Autor:
Симка Вукојевић
Симка Вукојевић

Не можемо тврдити да је било која делатност коју обављамо у животу потпуно “чиста”, односно у академском смислу потпуно дисциплинарна. Чини ми се да би искључивост коју би подразумевало обављање ”чисте” делатности, осиромашило и једну и другу, а вама као појединцу одузело могућност да растете и да свет истражујете кроз наочаре “различитих боја”.

Идеал васпитања и образовања античке Грчке била је хармонијски развијена личност коју су антички филозофи називали калокагатија. Калокагатија је означавала јединство спољашње и унутрашње лепоте, хармонијски развој како физичких тако и свих психичких потенцијала човека. Да би се достигла калокагатија, у античкој Грчкој је било потребно вежбати тело (физичко васпитање) и развијати ум и срце (опште образовање, естетско и морално васпитање).

У контексту савремених теорија образовања, калокагатија би бар у једном свом делу, могла да се односи на свестраност, природну радозналост, отвореност, интегритет, независност мишљења. Да бисте развили ове диспозиције у данашњем времену потребно вам је и формално и неформално образовање. Да бисте достигли калокагатију у контексту професије коју обављате потребна вам је интердисциплинарност.

Као неко са Филозофског факултета, уписала сам се на Рачунарство у друштвеним наукама да бих добила оно нешто што ми је у дотадашњем (формалном) образовању недостајало – интердисциплинарност пре свега са облашћу дигиталних и рачунарских технологија.

Како је калокагатија повезана са Рачунарством? Не можемо тврдити да је било која делатност коју обављамо у животу потпуно “чиста”, односно у академском смислу потпуно дисциплинарна. Родитељи су учитељи, новинари су приповедачи, историчари књижевници. Чини ми се да би искључивост коју би подразумевало обављање ”чисте” делатности, осиромашило и једну и другу, а вама као појединцу одузело могућност да растете и да свет истражујете кроз наочаре “различитих боја”. Зато ми је интердисциплинарност студијског програма Рачунарство у друштвеним наукама дала могућност да академска знања са Филозофског факултета сагледам из једне другачије, “свежије” перспективе.

Мислим да је свеж (у смислу савремености и иновативности), права реч која описује овај програм. Окрепљујућ свакако, како у погледу (практичности) предавања и “пренесених” знања, тако и у погледу односа професора и студената. Сећам се да сам после пар предавања на једном предмету, поделила своје утиске на Facebook-у уз опис “teacher as an inspiration” објавивши песму коју нисам знала, бенда кога нисам познавала, музичког правца који не пратим. Професор је песму употребио само као пример током предавања, и иако је то и даље једина песма од тог бенда коју знам и даље памтим осећај и енергију која се преносила током његових предавања. А шта друго тражити од образовања, него инспирацију за пут сопственог (професионалног) развоја.

Да ли сам добила оно што ми је недостајало? Да, али се надам да ту није крај. Као неко ко је завршио Филозофски факултет, смер педагогија, и као неко ко тренутно ради на позицији стручног сарадника у школи, највише су ми значили предмети који су се тицали области истраживања, анализе и интерпретације различитих података, примене различитих рачунарских и интернет алата, а који могу да се користе у циљу истраживања и унапређивања образовне праксе на различитим нивоима. Са становишта педагогије као науке, посебно су ми била значајна и сва предавања која су ме директно или индиректно упознавала са начинима на које рачунарске технологије мењају и редефинишу основе појмове педагогије дајући нове одговоре на стара педагошка питања.

Чини ми се да набрајање предмета које сам одслушала свакако не би у потпуности описало студије, али могу рећи да сам преузела одговорност да у свим предметима нађем ону нит коју бих могла да повежем са (академским) знањима са којима сам дошла и са професијом коју обављам (то је нарочито било тешко код упознавања математичких основа статистике, али сам успела). Заправо уважавање знања са којима сте дошли од стране професора са програма, даје вам слободу да бирате колико “дубоко” улазите у област предмета и како градите пут даљег професионалног развоја.

Зато, ако ме питате ко сам – рећи ћу вам стручни сарадник – педагог. Ако ме питате како радим свој посао – рећи ћу као статистичар (за мене велики комплимент и опис који ми је недавно упутила професорка математике).












Рачунарство у друштвеним наукама

Студијски програм Рачунарство у друштвеним наукама осмишљен је као програм у коме би студенти који су завршили основне академске студије у некој од области друштвених наука (правне науке, економске науке, филозофија, психологија, социологија, демографија…), савладали коришћење савремених рачунарских технологија у друштвеним наукама. Студенти стечена знања могу применити уз коришћење савремених Интернет технологија и сервиса, разних софтверских алата, као и на начин који је обогаћен квантитативним анализама.

Потреба за студијским програмом проистиче из чињенице да је све већа потражња за стручњацима из области друштвених наука који у свом послу интензивно користе савремене технологије. Понуда послова, кретања на тржишту, као и трендови у привреди, друштву, органима државне управе и другим јавним институцијама, недвосмислено указују на ту чињеницу. Студије су акредитоване за извођење на српском и енглеском језику.

Завршетком студија кандидати стичу академски назив Мастер рачунарства у друштвеним наукама.