Филолози дигиталног доба - Званична блог страница мултидисциплинарних Студија при Универзитету у Београду

Филолози дигиталног доба

Autor:

Пре скоро пола века на Универзитету у Београду су почеле да се организују студије из мултидисциплинарних и интердисциплинарних научних области. Данас се ове мастер и докторске студије издвајају по томе што уз традиционалан и темељан приступ, прате савремене потребе у образовању и успешно оспособљавају нове генерације студената. Последњих година ове студије су све популарније код свршених студената Филолошког факултета, који желе додатно академско усавршавање у областима специфичним за дигиталног доба.

У реализацији студијских програма на овим студијама учествују наставници и сарадници различитих факултета и института при Универзитету у Београду, што уз континуирану размену знања из различитих области ове студије чини још богатијим. Последњих година ове студије су све популарније код свршених студената Филолошког факултета, чији је циљ академско усавршавање у савременим областима.

Један од њих је и Владимир Парезановић, дипломирани филолог који је завршио мастер студије на студијском програму Рачунарство у друштвеним наукама.

„Мастер студије из Рачунарства сам уписао са жељом да допуним своја досадашња знања и стекнем нова, што би могло да ми донесе нове перспективе за налажење посла. Ове мастер студије представљале су изузетно искуство испуњено колегијалношћу (не само студената, већ и професора као и запослених у служби), али и корисним предавањима у вези са темама за које сам био заинтересован. Након овог искуства се осећам академски богатије и потпуније.“

Људмила Петковић, дипломирана филолошкиња желела је да након завршетка основних академских студија продуби постојећа знања из информатике, а да се притом не удаљи од претходне лингвистичке „матрице“ из које је поникла.

“Сасвим случајно сам открила да у Београду постоји интердисциплинарни мастер програм Рачунарство у друштвеним наукама, који покрива широку палету доступних научних области, прилагођених претходном академском профилу студента (информатика, економија, статистика, лингвистика, демографија, криминалистика итд). Током похађања ових студија, имала сам прилику да стекнем увид у неке од претходно наведених дисциплина, захваљујући великој стручности предавача који су увек били отворени за комуникацију и решавање било каквих недоумица. Програм је конципиран тако да се студент константно подстиче на истраживачки рад, уз интензивну примену информационо-комуникационих технологија за потребе реализације пројеката из неке бранше друштвених наука, што чини читав студијски процес креативнијим. Исто тако, организатори и професори на Рачунарству у друштвеним наукама су се потрудили да студенте науче бројним информатичким вештинама на једини могући и ефикасни начин – кроз праксу. Најзад, на мене је највећи утисак оставила управо чињеница да сам за врло кратко време развила одређени сет нових вештина уз помоћ база података, програмирања, статистичких прорачуна, визуализације и многих других модерних и важних рачунарских техника којима се може овладати на овом програму.”

Руководилац студијског програма, проф. др Владан Девеџић, истиче у свом тексту да на овај студјиски програм долазе кандидати са различитих факултета и обично са различитим предзнањима. “Многи се унапред питају да ли ће бити у могућности да савладају материју, јер нису раније слушали рачунарске предмете на факултету. Лично, мислим да у томе и јесте ствар – ако пустите да будете оно што јесте, ако желите да радите оно за шта сте се иначе школовали, па чак и ако желите ту нешто да промените, Рачунарство у друштвеним наукама нуди својеврстан катализатор за тако нешто”.

Да се друштвене науке и рачунарство итекако допуњују показало је и искуство Јоване Станковић, професорке српског језика из Пожаревца. У недостатку сталног запослења, све мањег броја ђака у школи и жељом да настави са својом академском каријером, Јована је уписала мастер исти овај студијски програм.

„Слушајући предавања професора Девеџића о TELu и Блумовој таксономији коју смо учили и на факултету, поново сам се осетила као професор. Али као професор 21. века који ће покушати да савременим технологијама осавремени наставу и укључи ученике у наставни процес. На мастер студијама научила сам основе статистике и рад у SPSS-у, одбранила студију случаја користећи се методама предвиђања и одлучивања, упознала се са анализом друштвених мрежа и сада радим на мастер раду. Верујем да ће се свако пронаћи у некој од области која га на овом програму буде интересовала.“

Крајем јуна објављени су конкурси за упис на овај и остале студијске програме мастер и докторских академских студија при Универзитету у Београду у школској 2019/20. години.












Рачунарство у друштвеним наукама

Студијски програм Рачунарство у друштвеним наукама осмишљен је као програм у коме би студенти који су завршили основне академске студије у некој од области друштвених наука (правне науке, економске науке, филозофија, психологија, социологија, демографија…), савладали коришћење савремених рачунарских технологија у друштвеним наукама. Студенти стечена знања могу применити уз коришћење савремених Интернет технологија и сервиса, разних софтверских алата, као и на начин који је обогаћен квантитативним анализама.

Потреба за студијским програмом проистиче из чињенице да је све већа потражња за стручњацима из области друштвених наука који у свом послу интензивно користе савремене технологије. Понуда послова, кретања на тржишту, као и трендови у привреди, друштву, органима државне управе и другим јавним институцијама, недвосмислено указују на ту чињеницу. Студије су акредитоване за извођење на српском и енглеском језику.

Завршетком студија кандидати стичу академски назив Мастер рачунарства у друштвеним наукама.