Ако је за доба средњег века било карактеристично подизање хришћанских катедрала и храмова, онда данас, како исправно примећује проф. Зорица Томић, ничу „нови храмови Његовог Величанства, Капитала“. У време оснивања Сједињених Држава највише грађевине биле су хришћанске богомоље и цркве, данас ове сакралне грађевине делују некако „закржљало“ и „патуљасто“ наспрам нових хи-тецх здања великих корпорација и берзантских небодера. Корпоративни метод понашања је одавно присутан у раду појединих религијских заједница, баш као што је и религијски модел присутан у начину функционисања појединих корпорација (израз „корпоративна секта“ има бар два значења). По речима Рона Хабарда Лафајета (оснивача Сајентологије), оснивање верског покрета је најбољи начин да се заради милион долара. То је свакако лакше ако је у тај процес укључен већи број људи. Вера тако постаје производ, а верници конзументи. Феномен тзв. телеевангелизма је, свакако, најбољи показатељ исправности ове тезе.

Појам „телеевангелизам“ настао је још давне 1958. године и кованица је речи television и evangelism. Сам појам се готово по дефиницији односи на облик мисионарења настао половином 20. века, на темељу радио-евангелизма, а чију основу представља тзв. „теологија благостања“ (енг. prosperity theology) која се односи на стицање материјалних добара и уживање у њима. Имање свега у обиљу посматра се као доказ љубави Божје и исправног служења. Бити успешан значи имати свега у изобиљу.

Неки од најзначајнијих проповедника теологије благостања, попут Џоела Остина (Joel Osteen), Кенета Копланда (Kenneth Copeland), Пета Робинсона (Pat Robertson), Бени Хина (Benny Hinn), Крефла Долара (Creflo Dollar), Поле Вајт (Paula White) и бројних других телееванђелиста сведоци су да модерне технологије укидају ограничења простора. Тешко је рећи да ли је по питању телеевангелизма исправније говорити о медијизацији религије или о религизацији медија. Медији се овде више не баве само пуким презентовањем стварности, већ и њеним креирањем. У том контексту поставља се питање да ли медији могу креирати и духовност?

Адвертајзинг као један од најособенијих обележја нашег времена можемо итекако довести у везу са телеевангелизмом, јер почивају на истим принципима. Интересантан је податак да неки од оснивача модерног адвертајзинга је требало да буду проповедници. Неупитна је, дакле, чињеница да савремена адвертајзинг индустрија позајмљује религијске симболе и слике, експлоатишући оно што је вековима био заштитни знак религијског поимања света. По оцени Павла Бусалајева, „савремени масовни медији граде виртуелну реалност на истим оним законима на којима се заснива семантички простор цркве, из једног простог разлога – других закона једноставно нема.“

Као и сам појам религије, и телеевангелизам је комплексан феномен којем не можемо приступити парцијално, већ га треба расветлити из више углова. На студијском програму Религија у друштву, култури и европским интеграцијама кроз мултидисциплинарни и компаративни приступ феномену религије акценат није стављен на изучавање историјата великих светских религија, већ, пре свега, на питање улоге религије у друштву и савременој култури. Јесу ли медији само инструменти за ширење религијских истина до реципијента-верника или и они утичу на формирање и трансформацију религијске свести? – једно је од потенцијалних питања чији одговор се може пронаћи на овом студијском програму.

Извори:

Stout, D. A. (2006). Religion, communication, and media. London: Routledge. 

Thomas, P., & Lee, P. (Eds.). (2012). Global and local televangelism. Basingstoke, UK: Palgrave Macmillan.

Tomić, Z. (2009). New$ Age. Beograd: Čigoja štampa. 

Schultze, Q. J. (2003). Televangelism and American culture: The business of popular religion. Wipf and Stock Publishers.

Cvetkovska-Ocokoljić, V. (2010). Medijizacija religije i/ili religizacija medija-Kuburić Zorica, Sremac Srđan i Sergej Beuk (prir.): Religijska imaginacija i savremeni mediji-medijizacija religije i/ili religizacija medija, CEIR, Novi Sad, 2010. 

Schultze, Q. J. (1991). Televangelism and American Culture: The Business of Popular Religion. Grand Rapids, Mich.: Baker Book House.

Peck, J. (1993). Selling goods and selling God: advertising, televangelism and the commodity form. Journal of Communication Inquiry.

Busalajev, P. (2007). Pseudoliturgičnost supermarketa. Beograd: Crkveni život.

Denson, S. (2011). Faith in Technology: Televangelism and the Mediation of Immediate Experience. Phenomenology & Practice, 5(2).

Lundby, K. (2013). Media and transformations of religion. New York: Peter Lang