Религија 2.0 - Званична блог страница мултидисциплинарних Студија при Универзитету у Београду

Религија 2.0

Autor:
Проф. др Жарко Требјешанин
Проф. др Жарко Требјешанин

Религија не само да није нестала у технолошки високо развијеном, хиперрационалистичком свету, него игра све већу улогу у друштвеном и личном животу људи. Религиозне особе у вери налазе пуноћу, склад, психичку равнотежу, смиреност и смисао живота.

Човек је био, остао и биће homo religiosus. Све оне суморне прогнозе о “смрти религије” су, показују подаци, омануле. И данас у 21. веку веома важну улогу игра религија у друштву, култури и европским интеграцијама, што је основа истоименог Студијског програма на Студијама при Унверзитету у Београду. Али, она има и важну улогу у душевном животу појединца.

Чак и скептични Сигмунд Фројд, који је сматрао религију “колективном неурозом“ и “илузијом”, није јој одрицао значајну улогу у животу појединца и заједнице. “Ако хоћемо да сагледамо величанствену суштину религије, онда морамо имати на уму шта све она пружа људима”, писао је Фројд. Религија, по њему, задовољава три човекове основне потребе: за сазнањем, за утехом и, најзад, за правдом и моралом.

Према Карлу Густаву Јунгу религија не само да није ни илузија нити неуроза, него је, напротив, неопходан услов душевног здравља и смисленог људског живота. “Религиозно искуство је нешто најлепше и најдрагоценије што човек може да има. Без њега човеков живот био би прозаичан, јадан, лишен дубине и смисла. Искуство натприродног, нуминозног доноси човеку пуноћу живота, спокојство, благослов и наду. Религиозно искуство помаже нам живот уредимо тако да буде не само здравији, него и лепши, потпунији и смисаонији”, сматра Јунг.

Онај ко поседује религијско искуство, “тај поседује велику ризницу једне ствари која му је постала извором живота, смисла и лепоте, и која је свету и човечанству дала један нови сјај. Тај је у поседу пистиса и спокоја. (…) Постоји ли доиста нека боља истина о последњим стварима од оне која човеку помаже да живи?”, пише Јунг у књизи Психологија и религија.

Егзистенцијалистички аналитичар и творац логотерапије, Виктор Франкл сматра да је религија трагање за последњим смислом и вера да постоји надсмисао. Надсмисао се темељи на постојању трансцендентне, надљудске стварности и вери у Бога који даје смисао чак и животу који је испуњеном патњом и несрећом. Психички проблеми савременог човека у развијеним земљама представљају кризу усред обиља, јер како каже Франкл, просечан човек на Западу има од чега да живи, али не зна зашто да живи. Примарни циљ религије је спас душе, али је њен секундарни ефекат душевно здравље, благостање, психичка равнотежа, смиреност, пише Франакл у тексту „Логотерапија и теологија“.

По Ериху Фрому, религиозно искуство подразумева: задивљеност, зачуђеност пред загонетком света, запитаност пред проблемом нашег постојања у њему, као и “темељну заинтересованост” за смисао људске егзистенције, за испуњење властите мисије, и, најзад, осећање мистичног јединства са свим живим бићима и васељеном. Религија за овог психолога представља један од најважнијих и најваљанијих одговора на човекову потребу за сналажењем у непредвидљивом, хаотичном свету, налажењем свог места у космосу и смисла живота у њему.

Многи психолози од Вилијама Џејмса, преко Фројда, Јунга, Франкла, Фрома, Олпорта па све до Јалома, без обзира да ли су верници или агностици, сматрају да су религија и религиозност у психологији неправедно запостављени проблеми који играју битну улогу у човековом интимном психичком и духовном животу.












Религија у друштву култури и европским интеграцијама

Студијски програм Религија у друштву, култури и европским интеграцијама има за циљ да се интердисциплинарно и компаративно расветли феномен религије и њена улогу у друштву, култури и савременим процесима европских и светских интеграција. Код нас до сад није постојао програм сличан овоме.

На студијском програму Религија у друштву, култури и европским интеграцијама студенти стичу образовну основу и конкретна знања о феномену религије, њеној улози у савременом друштву, култури и процесима европских и светских интеграција, кроз компаративан и интердисциплинаран приступ. Студије омогућавају унапређење знања о религијама, дају припрему неопходну за праћење и компетентно учествовање и анализирање међурелигијског и међуцрквеног дијалога, правно тумачење положаја Цркава и верских заједница у савременој Европи, анализу секуларног и религијског аспекта савременог европског друштва.

Завршетком студија кандидати стичу научни назив Мастер религиолог.