Универзитет у Београду

Универзитет у Београду - 210 година

Негде током 1857. године капетан Миша Анастасијевић почиње изградњу свог велелепног здања на Великој пијаци. Ова зграда је мешавина романског и класичног стила и најуспешнија је грађевина чешког архитекте Јана Неволе, који је у Србији боравио од 1845. до 1863. године као главни инжењер у грађевинском одељењу "Попечитељства унутрашњих дела", односно тадашњем Министарству унутрашњих послова.

Пред сам почетак одржавања Светоандрејске скупштине капетан Миша са ћерком Саром и зетом Ђорђем Карађорђевићем у управо довршеном здању прима посланике од којих већина можда први пут улази у једну тако величанствену грађевину која је могла да се мери са многим дворовима тадашње Европе.

Дана 12. фебруара 1863. Миша Анастасијевић је написао завештајно писмо министру просвете којим своје здање поклања "своме отечеству", за просветне потребе. Кнез Михаило је својеручним писмом Миши Анастасијевићу захвалио на великом дару а 2. марта те године је и обишао здање. Ту су биле смештене Велика школа, Гимназија, Министарство просвете, Народна библиотека и Музеј.
У тој згради, тј. у згради Велике школе одржана је и Велика госпоинска скупштина (од 15. августа до 6. септембра 1864. године).

Данас се у овој згради, на Студентском тргу, налази Ректорат Универзитета у Београду.