Универзитет у Београду

Насловна > Наука > Отворени приступ научном знању

Отворени приступ научном знању

Open access Отворени приступ научном знању подразумева да сваки човек који има приступ интернету било где у свету има право да чита, преузима, чува, штампа и користи дигитални садржај дела објављених у режиму отвореног приступа, са једином обавезом да коректно наведе извор информација.

Покрет за отворени приступ настао је као реакција на апсурдну ситуацију да до резултата истраживања, која су спроведена буџетским средствима, не могу без великих трошкова да дођу ни порески обвезници, а ни сами аутори, јер су ауторска права морали приликом објављивања да пренесу на издаваче, који су најчешће високопрофитне мултинационалне корпорације.

Берлинска декларација

Будимпештанску иницијативу, као један од озбиљнијих почетних корака према дефинисању стандарда примене режима отвореног приступа, следила је Берлинска декларација о отвореном приступу научном знању из 2003. године, која одлучно промовише интернет као инструмент глобалног ширења знања. Потписници Берлинске декларације су водећи светски универзитети, научне установе и фондације.

Универзитет у Београду подржава начело отвореног приступа, описано у Берлинској декларацији, чиме се придружује великом броју универзитета и научних установа у свету које подржавају тежњу да се резултати научноистраживачког рада учине бесплатно доступним читавој научној заједници. На освноу одлуке Сената Универзитета у Београду, ректор је 11. новембра 2011. године потписао Берлинску декларацију (енглески, српски), чиме је наш универзитет званично приступио Берлинском процесу.

У складу са овом одлуком, Универзитет у Београду успоставља свој Дигитални репозиторијум са отвореним приступом у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ и препоручује својим наставницима, истраживачима, сарадницима и студентима да када год је то могуће објављују своје радове у часописима са отвореним приступом или у часописима који омогућавају задржавање права да дигиталну копију рада после процеса рецензирања поставе у овај архив. Линковање материјала у репозиторијуму и материјала на универзитетској или факултетским web-страницама је пожељна и препоручљива пракса.

Отворени приступ (Open Access – OA) подразумева:

  • слободан, непосредан и сталан online приступ пуном тексту;
  • дозвољену неограничену дистрибуцију и коришћење;
  • признавање ауторства свим истраживачима;
  • постављање радова у дигиталне репозиторијуме установа или у посебне репозиторијуме за поједине научне области.

Отворени приступ не значи објављивање без контроле квалитета (рецензије).

Аутори који желе да објављују у режиму отвореног приступа имају два „пута“:

  • „зелени“, који подразумева постављање рецензиране верзије дела у дигитални репозиторијум са слободним приступом, уз дозволу издавача којем је аутор пре објављивања пренео права;
  • „златни“, који подразумева објављивање у свима бесплатно доступним електронским часописима или књигама, а трошкове припреме за објављивање сносе аутори или установе.

Видљивост резултата

Отворени приступ повећава видљивост резултата истраживања, утиче на њихову већу цитираност, па стога и на научну репутацију аутора и установа. Годишње се публикује најмање 120.000 чланака у отвореном приступу, било у ОА или у хибридним часописима, а сваке године се покреће 200 до 300 нових часописа у отвореном приступу. Две трећине часописа и три четвртине радова објављених у отвореном приступу су из области природних, медицинских и техничких наука. Дванаест највећих издавача, којима припада 8100 часописа, дозвољавају да се чланак, на захтев и уз наплату од аутора, објави у отвореном приступу у око 2000 часописа. Већина издавача дозвољава да се препринт после рецензирања постави у неки дигитални репозиторијум. Подаци о политици поједних издавача налазе се на адреси www.sherpa.ac.uk/romeo/.

Радове објављене у отвореном приступу претражује Google scholar.

Централни каталог дигиталних извора на интернету садржи линкове до преко 23 милиона радова – књига, чланака, аудио и видео записа, теза, табела, података, итд.

Репозиторијуми

Најпознатији тематски репозиторијуми су:

Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду – PHAIDRA, успостављен у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, намењен је похрањивању, индексирању и коришћењу дигиталних објеката насталих као резултат рада наставника, истраживача и сарадника Универзитета у Београду.

Систем омогућава да аутори сами архивирају своје публиковане или непубликоване радове и друге дигиталне објекте, и да их заштите неком од лиценци Креативне заједнице (Creative Commons).

Докторске дисертације у отвореном приступу

Европски пројекат DART обухвата електронске дисертације одбрањене на европским универзитетима, доступне у пуном тексту. Дигитализоване дисертације се чувају у репозиторијумима универзитета, а метаподаци се претражују преко портала DART-Europe.

EThOS – Electronic Theses online service је портал при Британској националној библиотеци који садржи линкове до преко 300.000 дигитализованих теза одбрањених у Великој Британији.

Систем Е-тезе Универзитета у Београду је део репозиторијума PHAIDRA који је намењен похрањивању, претраживању и коришћењу докторских дисертација одбрањених на Универзитету у Београду.

Свака похрањена дисертација добија трајни линк који омогућава поуздано цитирање. Дисертације је меогуће претраживати засебно или у оквиру читавог Репозиторијума. Могуће их је цитирати преузимањем података у неком од понуђених формата или стилова библиографског цитирања.